by admin | pro 12, 2025 | Blog, Kajkavština, Novosti, Proza |
PREPUNA DVORANA EMOCIJA I SUZA
Praizvedba mjuzikla “Svetlo ‘z črne Cimper jame” 7. prosinca u CZK Rudar dogodila se kao kulturni trenutak koji će se dugo pamtiti zbog prepune dvorane i zbog energije koja je od prve scene strujala publikom. Parter i galerija bili su ispunjeni do posljednjeg mjesta, a još dvadesetak posjetitelja stajalo je uz zidove, odlučni da ne propuste događaj o kojem se u Murskom Središću već danima govori.
Predstava je odigrana u jednom dahu, a emocionalni naboj, veličina ansambla i dinamika izvedbe iznenadili su i najvjernije optimiste. Generacijski spoj glumačke postave i rudarskih zborova stvorio je moćnu scensku zajednicu u kojoj se svaka rečenica, pjesma i tišina osjećala kao posveta stvarnim ljudima i sudbinama. Autentični međimurski govor i stilizirani rudarski motivi dvoranu su pretvorili u kazališni vremeplov, a publika je bez zadrške upijala svijet tame, svjetla, rizika i ponosa.
Šarm i sadržaj glazbenih brojeva kreirao je atmosferu, ali i dirljivo vraćao publiku u stvarni život rudara i njihovih obitelji iz minulih vremena prošloga stoljeća. Izvedbe su pogađale točno u emociju, stvarajući onu rijetku kazališnu vibru u kojoj publika istovremeno diše s pozornicom. U trenucima najdublje dramske napetosti vladala je potpuna tišina, a već u sljedećem trenutku valovi emocija prelijevali su se preko scene u gledalište.
Posebno snažno djelovala je završnica: niz glazbeno-scenskih slika koje su se uzdizale prema katarzi, ostavljajući gledatelje vidljivo potresene, ganute i ponosne. Suze u publici bile su jednako iskrene kao i osmijesi, a snažan pljesak koji je potrajao dugo nakon „dizanja” svjetla bio je potvrda da se dogodilo nešto veće od obične predstave.
Ovaj mjuzikl nije samo umjetnički projekt – on je kulturna povijest u izvedbi, dokaz da zajednica koja čuva svoje korijene zna stvarati djela koja nadilaze lokalne okvire. “Svetlo ‘z črne Cimper jame” autorice Petrane Sabolek pokazalo je da se iz tame prošlosti može roditi novo svjetlo, ono koje povezuje, nadahnjuje i podsjeća da je hrabrost i skromnost uvijek bila temelj međimurskog duha. Mali i veliki rudarski zbor, glumice i glumci DS KUD-a Mura te redatelji Ivan Goričanec i Damir Rodiger, u ekstra kratkom vremenu, uprizorili su djelo koje iznuđuje respekt, a dogodilo se velikom pomoći Grada Mursko Središće, Hrvatske televizije i donacija tvrtki: DAVID BETON, IAF, NEORES, P-MTČ, TEKELI PROJEKT, TERMOINST-MT, SILO DOBRANIĆ, STUDIO RECI DA i QUADRO.
by admin | ožu 20, 2023 | Blog, Kajkavština, Poezija, Uncategorized |
Lefko bi i preklev
da mi navek
da bi štev nekaj veljkoga povedati
sfaliju reči:
obične
svagdanešnje
ke i sodiju k malima
pak zato i prehajaju kak i toti mali
šterih je od navek sigdar sigdi največ
ali su sejeno navek v manjini.
Zato im se furt sam jeno isto spočitavlje
kaj se samo hujstrijo pak nadigavljeju v smislu
ka bi spremenili i ovo i ono
zmenjali i ove i one
a brus
reči so sam za parodu
pak ih ni zahrptni več ne posljušaju
nek f truc
nasprotno
išče i dalje po svojem
kak na pravom svojem
tema malima zahrptno delaju.
Ne velim kaj sleporiju
kaj so na delu lejharije
ciganije i tomu slično
(makar se toga v najvekšem najde)
ali kaj im sema v sakom primeru bolje ide.
Preslepiju i malo bolje školane
tamveč celoga naroda
i to samo z onima
malo bolje zavozlanima reči
sklepanima za svoj
peklensko-prevarantski i penežljivo-fiškalski posel
v šterima ih ne moči potrti
tamveč
ne ih je moči niti zastajti da zemeju reč
da se hapiju nakladati
pak hitati kak z rukava postotek na postotek
bolje fljetno nek cepanice za kozlicu
pak zavuzavati i razvuzavati saku onu
ku im slina na jezik donese
dokač meni moje
obične
male
nezavuzlane prokletnice
nikak z vrha jezika
kaj pak me sigdar tak rasrdi
kaj bi si toga svojega
najrojši na licu mesta odrezav
i hitiv ga pod noge onima
ki z svojima zavuzlanima
tak močno i sugestivno povedaju
največ pak onoga v šetero ni sami ne verjejo.
by admin | sij 23, 2023 | Blog, Kajkavština, Poezija, Uncategorized |
Preplitka je pamet za odteklo vreme,
za čuvanje ‘braza cele vojske ljudstva
i fnogih zgodovina od bogzna gda,
bogzna s kim i zakaj.
Spreluknjav se spomen
pak kak črez sito
curiju slike
i starih coklji
i zacofutani conjki
i žuljnjate roke
i zdelana tela
i bogatstvo reči
več do kraja potepeno.
A čos i dalje othalja
i zato je treba čim prejdi splesti
povesmo pretekloga življenja
gda denes več niti lena
nit’ kodelje nega
za potku
na ku bi se natrukav makar falačec skupnoga
išče nepozabljenoga
ali meglenom klopku
v zodnji čos otrgjenoga pretekloga življenja.
by admin | pro 9, 2022 | Blog, Kajkavština, Poezija |
Splele so se hude misli i z čemernim prstom zapičile vu me: vu dušu i srce, v ufanja i nade, v korake i roke, i več mi ni réč vu pesem ne štela. I nes΄ pitav čemu scofutano sonce, čemu kup haljinja z sposušenog cvétja, čemu črni ΄blaki zmešani vu kašu. „Žeri!“ zarežav je prst pred vuhom zagledan vu kašu. „Saku i najmenjšu droptu petsto pot sprekoši i stopram ju unda na trdoma pogotni.“ I jo sam posuhnuv. Kosav sam i kosav, kosav i pogotav, z jenim jokom gledav sreču dzoj za voglom, z drugim v nove dneve, vse na red bez zutra. Mortik ih se rešim, ak se rešim kaše, ak je to pokora, te, čmelinjak v glovi ki raste kak kvos na toplomu postavljen, kak oblak bez dežđa, ki prehaja mimo. Z mira božjeg se je podev, tak lepi, tak beli, kak blazina mefki i dalko od kaše. I praf tu, pred menom i otprtim blokom na domaći cirkvi pri tretjemu turnju.
by admin | stu 21, 2022 | Blog, Kajkavština, Poezija, Uncategorized |
Šušljam i z ovim i onim, no misel je misel i né ji se moči samo tak otrči. Fputi čoveka i kam mu je več né volja, kak je mene moja, k réčima ke so od zdonja, kak i mrtev čovek, pospravljene v večnu tišinu.
Novo je vréme i novi su ljudi i makar so negda kak luč ftirale življenju pota denes se praf saki s čuđavljenjem spitavlje kaj nek bi rekla tota, v imenu: vojka, jarmec, dropta, štublek, riflja, rudo, flake, koleslin, birka, cemešter, šaraklin, strugonjka, veternica, mlatilka, trlica za len… i išče je kaj-kaj teju, z vremenom pregaženih i za navék dotrgjenih réči.
Denes, dokač ih povedam, samo zmišljuvanja radi, vlečeju na stare, več pozabljene memljive slike, a ne da bi zvonile kak ih je negda bilo čulo, gda so se preganjale prék vusnica i jezika, kopitale se tak živo, tak živleče v svojemu življenju.
____________________________
Manje poznate međimurske riječi: dotrgjene – one koje više ne postoje / šušljam – prtljam / fpoti – uputi / ftirale – utirale / s čuđavljernjem – s čuđenjem / vojka – ular / jarmec – jaram / dropta – mrvica / štubljek – glineni vrč za mlijeko, riflja – pomagalo za ručno ribanje veša / rudo – drvena osovina kola za vuču / flake – tekstilna roba / koleslin – laka konjska kočija / birka – ovčica / cemešter – crkvenjak / šaraklin – metalni žarač za vartu / strugonjka – plitka drvena posuda / veternica – drveni stroj za odvajanje pleve od zrna / mlatilka – palica za mlaćenje žita i sl. / trlica za len – naprava za čišćenje konoplje / preganjale – jurile jedna za drugom / kopitale – kotrljale / živleče – živo.
by admin | lis 11, 2022 | Blog, Kajkavština, Poezija |
Stihovi iz poeske zbirke “Scvrto življenje”, 2006., i 2018.
