[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”Hero” _builder_version=”4.16″ background_color=”#FFFFFF” background_image=”https:\/\/petrana-sabolek.net\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/coding-background-texture.jpg” background_blend=”overlay” custom_padding=”55px|0px|100px|0px||” animation_style=”slide” animation_direction=”top” animation_intensity_slide=”2%” da_disable_devices=”off|off|off” locked=”off” global_colors_info=”{}” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/petrana-sabolek.net\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/Peta-simfonija-krug.png” title_text=”glavom bez obzira” _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” header_font_size=”45px” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” custom_padding=”5px|||||” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
<\/span><\/span><\/span><\/p>\n \u201ePeta simfonija\u201c klasi\u010dan je roman za mlade, u naravi moja autobiografska pri\u010da s kampiranja 60-ak osnovno\u0161kolaca vi\u0161ih razreda O\u0160 \u201eBranislav Nu\u0161i\u0107\u201c iz Beograda, davne 1961. godine u Pako\u0161tanima. Cilj u\u010deni\u010dkih logorovanja onoga vremena bila je socijalizacija mladih, pa se i ovo odvijalo zajedni\u010dkim \u017eivotom pod \u0161atorima, uz prakti\u010dno svladavanje samostalnog \u017eivota u prirodi: spavanjem na slamaricama, prehranom zajedni\u010dkim spravljanjem hrane, divljom pla\u017eom i improviziranim tu\u0161em s vodom ugrijanom suncem u ba\u010dvi, \u0161kolom plivanja na samouk na\u010din, komunikacijom o\u010di u o\u010di, bez telefona i u ono vrijeme nezamislive stvari poput dana\u0161njeg mobitela, ali i nezaboravnim dru\u017eenjima uz logorsku vatru. Sredi\u0161nja li\u010dnost pri\u010de, vo\u0111a kampa, na\u0161 nastavnik glazbe, obo\u017eavao je Petu simfoniju, a mi, njegovi u\u010denici, obo\u017eavali smo njega, pa je naziv \u201ePeta simfonija\u201c morao ponijeti i sam roman. Slijedom \u010detiri sudbonosna tona simfonije da-da-da-daaam! ulazio je u razred kucaju\u0107i po vratima u istom ritmu kuc-kuc-kuc-kuuuc!, a za vrijeme nastave smirivao nas je udaraju\u0107i dirigentskom palicom po plo\u010di ili \u0161kolskoj katedri da se ritam tuk-tuk-tuk-tuuuk! \u010duo i na hodniku. Bez tog ritma nije moglo pro\u0107i niti na logorovanju \u2013 gromkim tu-tu-tu-tuuuu! na trubi budio nas je to\u010dno u 07:00 ujutro, a u 22:00 sata pratio na spavanje. Od trideset poglavlja romana, evo tek nekoliko naslova: Teksas i paprika\u0161, Ljubavni otok, Misteriozna \u0161pilja, Indijanci, Babine ga\u0107e, Pri\u010da o zlatnoj ribici, Sretan broj 7, Tajna soba i Peta simfonija, Duhovi u boci, Poezija u tunelu.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” custom_padding=”5px|||||” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n (Ulomak, 16. poglavlje, Misteriozna \u0161pilja)<\/p>\n <\/span><\/span><\/span><\/p>\n \n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201ePETA SIMFONIJA\u201d roman za mladeSinopsis \u201ePeta simfonija\u201c klasi\u010dan je roman za mlade, u naravi moja autobiografska pri\u010da s kampiranja 60-ak osnovno\u0161kolaca vi\u0161ih razreda O\u0160 \u201eBranislav Nu\u0161i\u0107\u201c iz Beograda, davne 1961. godine u Pako\u0161tanima. Cilj u\u010deni\u010dkih logorovanja onoga vremena bila je socijalizacija mladih, pa se i ovo odvijalo zajedni\u010dkim \u017eivotom pod \u0161atorima, uz prakti\u010dno svladavanje samostalnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"class_list":["post-4156","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4156","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4156"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4156\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4261,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4156\/revisions\/4261"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4156"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ogledni arak<\/h3>\n
\u2013 I ti si moja. \u2013 uzvratila je i ona i izbrisala posljednju suzu na licu.
\u2013 Ovde je neka rupa! \u2013 \u010dulo se Bojanu.
\u2013 Kakva sad opet rupa? \u2013 \u010dulo se i \u0110uku, a i mi ostale smo se jednako zapitale. Dodu\u0161e samo pogledima, nijednoj vi\u0161e nije bilo do egzibicija nikoje vrste. Bile smo \u017eedne, a lopta za plivanje u Radicinim rukama postajala je sve sumnjivija. Nao\u010digled svih vidno se smanjivala. Nije bilo dvojbe da se izvla\u010denjem o\u0161tetila i da vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i slu\u017eiti svrsi. No nijedna jo\u0161 nije imala hrabrosti naglas izre\u0107i neizbje\u017eno pitanje: kako \u0107emo bez nje natrag? Oglasila se samo \u0110uka povikom prema Bojani.
\u2013 Zaviri i pogledaj \u0161to je u rupi \u2013 posprdno je dobacila \u0110uka \u2013 pa nam donesi vodu i sendvi\u010de, a po mogu\u0107nosti i jo\u0161 jednu loptu za plivanje jer se ova \u0161to smo je izvukle probu\u0161ila. A ako opazi\u0161 opaku \u010darobnicu Moranu, daj nam znak da mi ostale na vreme poska\u010demo u vodu.
Na ovo posljednje Radica i ja smo se nijemim pogledom sablaznile: lekciju skakanja u vodu u ‘\u0161koli plivanja’ jo\u0161 nismo pro\u0161le.
\u2013 Hej! \u2013 zakratko \u0107e opet Bojana \u0161aptom, bez odgovora \u0110uki. \u2013\u00a0Ovo treba da vidite, ali jedna po jedna, i to u najve\u0107oj ti\u0161ini, da ne uzbunimo stado.
\u2013 Kakvo sad opet stado? \u2013 oglasila se pitanjem i Ka\u0107a, no jo\u0161 nismo bile ni stigle do rupe sa stadom a otamo je ve\u0107 izletjelo jedno zvonko meee!, meee! Meketanje jedne od ov\u010dica najavilo je izlazak iz rupe jo\u0161 dviju jednakih, kao i njihove mame, ovce. Gledale smo ih zapanjeno kao i one nas.
\u2013 Zar i ovce znaju da plivaju? \u2013 \u010dulo se iza mene Radicu, a Neda je uzvratila da znaju i objasnila da se i u Istri, gdje \u017eivi njezina baka, ovce s mladima ostavlja na sli\u010dnom osamljenom mjestu. Gazda dolazi, obilazi ih i donosi im vodu, a hrana je za badava. Ovce u miru brste okolno zelenilo.
\u2013 Zna\u010di da su i u Istri torovi preko mora? \u2013 zapitala je Ka\u0107a.
\u2013 A za\u0161to ne? Pa stado se lako prebaci i \u010damcima. \u2013 uzvratila je Neda. \u2013 A ponavljam da znaju i da plivaju.
Kao da je znala da razgovaramo o njima, na\u0161a ovca s pristojne nas je udaljenosti pronicljivo promatrala. Njene ov\u010dice nisu bile toliko radoznale \u2013 podvu\u010dene pod nju nastavile su sisati.
\u2013 I \u0161ta sada? \u2013 \u010dulo se po tre\u0107i put \u0110uku. \u2013 \u010carobnice broj jedan, tebe pitam. \u2013 dodala je, gledaju\u0107i Bojanu.
\u2013 Jo\u0161 uvijek razmi\u0161ljam. \u2013 mirno je uzvratila Bojana.
\u2013 Pa i ima\u0161 o \u010demu. Pred nama je jo\u0161 jedan opasan i dug put povratka prema kampu, sa samo jednom spasonosnom spravom. \u2013 uzvratila je \u0110uka.
\u2013 Moram da razmislim, da prevrtim film, da vidim u kojoj bismo re\u017eiji mogle natrag. \u2013 opet \u0107e mirno Bojana
\u2013 A re\u017eije su? \u2013 \u0110ukina sarkasti\u010dnost lagano je prelazila u ljutnju.
\u2013 Najizglednije bi bilo da jednu malenu vu\u010demo ti i ja, a druga neka pliva s koturom, naravno na smjenu.
\u2013 Glupost, a i nebo nam ne ide na ruku, mra\u010di se, a mi smo kao najstarije i najodgovornije povukle za sobom dvije po\u010detnice. Krenule smo za tobom kao guske u maglu, slijedile te kao ovce i sad se pitam ako sve i pro\u0111e u redu kako \u0107emo opravdati tu nepodop\u0161tinu, da ne ka\u017eem ludost? \u2013 razlo\u017eno je rekla \u0110uka i opet nastavila raspravljati s Bojanom. Mi ostale smo \u0161utjele.
\u2013 Malene su ba\u0161 super, bez njih bismo ostale bez lopte. \u2013 Bojana se nije dala.
\u2013 Zaboravlja\u0161 da ona ide u kantu za sme\u0107e! \u2013 no ni \u0110uka nije odustajala.
\u2013 A ti zaboravlja\u0161 da nas je tajna Ljubavnog otoka vukla od prvog dana. \u2013 poku\u0161ala je Bojana s jalovim opravdanjem koje je \u0110uka odmah sasjekla u korijenu
\u2013 Vukla je tebe, a ja sam bila samo guska ili ovca.
\u2013 A zna\u0161 li ti uop\u0107e \u0161ta je misteriozna \u0161pilja, na koju smo mo\u017eda mogle da naletimo da smo bile malo upornije? Kao i svaka druga pe\u0107ina, i ona je pravi prirodni spektakl koji ne mo\u017ee da se istra\u017ei brodom, nego je potrebno spustiti se ispod Zemljine kore i nastaviti kretanjem u podzemlju\u2026 \u2013 nastavila je Bojana kao da je htjela opravdati svoj nesmotreni postupak ili jednostavno pre\u010duti \u0110ukine sve otrovnije pokude.
\u2013 Za \u0161pilju ti treba posebna oprema, curo! Razume\u0161? Ne bi pro\u0161lo spu\u0161tanje u nju i penjanje natrag konopcem od kupa\u0107ih kostima.\u00a0\u2013 rekla je.
\u2013 Razumem, a ti shvati da \u0161pilju krase stalaktiti i stalagmiti, prvi vise odozgo, a drugi ni\u010du s dna. Me\u0111u stijenama pak se ugnje\u017e\u0111uju bleda vodozemna stvorenja, a tu su i reke koje teku kroz pe\u0107inu\u2026
\u2013 Halo! Zemlja zove Bojanu! \u2013 povikom ju je prekinula \u0110uka, sad ve\u0107 opasno ljuta. \u2013 Spusti se na zemlju, \u017eenska glavo! Mi smo, sre\u0107om, za sada naletele samo na tor, tri ov\u010dice s mamom ovcom. Zato bri\u0161imo odavde pre nego se vlasnik stada pojavi, pa nas prijavi policiji da smo do\u0161le po njegove ov\u010dice za ra\u017eanj u kampu.
\u2013 I ja bih da krenemo. Mi ipak nismo \u010darobnice. \u2013 oglasila se i Vida.
\u2013 Ima\u0161 pravo Vida, po\u017eurimo. \u2013 rekle su i Neda i Ka\u0107a i ve\u0107 zakora\u010dile kad ih Bojana zaustavi rukom.
\u2013 Ne\u0107e mo\u0107i, imamo dvije polupliva\u010dice, a jedan \u0161lauf. \u2013 rekla je.
\u2013 Pa u tome i jest stvar. Kako \u0107emo onda nazad? \u2013 zapitala je Neda.
\u2013 Jedna opcija je da jedna od njih pliva sa \u0161laufom, a drugu \u0107emo lagano vu\u0107i mi ostale, kao \u0161to sam ve\u0107 rekla. \u2013 odgovorila je\u00a0Bojana.
\u2013 A druga? \u2013 zapitala je \u0110uka.
\u2013 A druga je vlasnik stada, on bi nam mogao pomo\u0107i. \u2013 samouvjereno \u0107e Bojana.
\u2013 Vlasnik stada? A otkud zna\u0161 da \u0107e do\u0107i? \u2013 zapitala je Neda.
\u2013 Mora napojiti stado. Ako niste primijetile, posude za vodu su im prazne. \u2013 izbacila je Bojana asa iz rukava.
\u2013 A ako dovede policiju? \u2013 Vida \u0107e.
\u2013 Pa on i ne zna da ovdje ima nekoga. A i kako bismo mu uzele ovce? Plivaju\u0107i s njima? \u2013 razlo\u017eno \u0107e Bojana.
\u2013 Da, te\u0161ko da bismo mogle za njima\u2026 \u2013 potvrdila je Vida \u010de\u0161kaju\u0107i se po glavi.
\u2013 Nije valjda da zna\u0161 pri\u010du i o tome? \u2013 sa zanimanjem \u0107e Bojana.
\u2013 Pa naravno da znam. Volim \u017eivotinje i bajke, mitove i pri\u010de\u2026 \u2013 zaklimala je glavom Vida.
\u2013 Pa pri\u010daj onda, curo! Zabavi nas dok vlasnik ne do\u0111e. \u2013 rekla je Bojana.
\u2013 A ako on stvarno ne do\u0111e? \u2013 zapitala je Neda.\u2013 Ako ne do\u0111e on, do\u0107i \u0107e netko iz kampa. Zaboravlja\u0161 da su one na pla\u017ei \u010dule kuda idemo. \u2013 uzvratila je Bojana.
\u2013 Odli\u010dno! Kaznit \u0107e nas da do kraja logorovanja vi\u0161e ne\u0107emo smjeti ni nosom promoliti iz \u0161atora. \u2013 rekla je Ka\u0107a.
\u2013 Pa \u0161to onda? Vida \u0107e da nam pri\u010da pri\u010de\u2026 Kreni, Vido, da nam stigne\u0161 ispri\u010dati do kraja i tu novu pre nego nas vlasnik stada pokupi. \u2013 nekako slavodobitno \u0107e Bojana. \u2013 O \u010demu ta govori?
\u2013 Pri\u010da govori o prvoj pliva\u010dici me\u0111u ovcama po imenu Lana. Naravno da je \u017eivjela nekada davno, na nekakvom brdu u \u010dijem podno\u017eju je bilo jezero. Svakog jutra Lana bi iznova kretala na svoju turu plivanja, pa su je prijateljice, tr\u010de\u0107i uokolo jezera za njom, zapitkivale: \u201eZa\u0161to pliva\u0161, Lana? Zar ti nije hladno? Krzno ti je posve mokro, kako \u0107e\u0161 ga osu\u0161iti?\u201c No Lana nije odgovarala. Ponosna \u0161to njezina bijela vuna sjaji na suncu veselo je plivala u krug. Kao ro\u0111eni pliva\u010d ponekad bi sko\u010dila s obale i zaplivala dublje. A kada je jednog dana po\u010dela padati ki\u0161a, te je jezerska voda postajala dublja, Lana je zaplivala jezerom s jo\u0161 ve\u0107im veseljem, dok su je njezine prijateljice, skutrene pod kro\u0161njom drveta, kamo su se sklonile od ki\u0161e, s \u010du\u0111enjem promatrale. No, bilo je to jesensko vrijeme nakon kojeg je do\u0161la zima, pa se i Lanino jezero, kako su ga ov\u010dice nazivale, smrzlo. Naravno da Lana nije mogla plivati po zale\u0111enom jezeru, ali mogla je klizati. Njena ov\u010dja kopita nosila su ju poput klizaljki i prijateljice su morale priznati da je Lana jako hrabra ovca. A pri\u010da o njenoj hrabrosti brzo se pro\u010dula, pa su k jezeru dolazili mje\u0161tani i djeca gledaju\u0107i Lanine bravuroze kako u vodi tako i na ledu.
\u2018I ja \u0107u se oku\u0161ati.\u2019 \u2013 rekla je jednom jedna ovca. \u2018Rado bih da i mene dolaze gledati i diviti se mojem plivanju, klizanju i hrabrosti kao Laninom.\u2019 I bez daljnjeg razmi\u0161ljanja sko\u010dila je u vodu k Lani. Lana je bila presretna. Kona\u010dno je imala dru\u0161tvo, a i ta je ovca najednom zaplivala kao ro\u0111ena pliva\u010dica. Shvatile su to toga \u010dasa i ostale ovce i strah od vode netragom je nestao. Pri\u010da, naime, ka\u017ee da je Lana bila prva ovca koja je proplivala, pa ta sposobnost plivanja prve ovce do danas poti\u010de i druge da plivaju i dalje. \u2013 Zavr\u0161ila je Vida, a Bojana i opet nije imala rije\u010di hvale za jenu pri\u010du. Bila je pou\u010dna, pa mi ee Radica malo potiho obratila.
\u2013 A da poku\u0161amo i nas dve, mislim da sko\u010dimo u vodu, ako nai\u0111e opaka vila Morana? Pa nismo ve\u0107e ovce od obi\u010dne ovce?
Radicin komentar \u010dule su i ostale i slatko se nasmijale. Ja nisam imala priliku ni\u0161ta re\u0107i jer je Bojana veselo kliknula:
\u2013 \u017dao mi je, ni\u0161ta od poku\u0161aja, ribarski \u010damac je na vidiku. Plovi prema Ljubavnom otoku.
\u2013 Ma kakav Ljubavni otok? Tko ovdje \u017eivi od ljubavi? \u2013 \u0110ukina \u017eelja za sva\u0111om nije popu\u0161tala.
\u2013 Ovce, draga moja! Ovce! \u2013 veselo joj je odgovorila Bojana. \u2013 Kako misli\u0161 da su nastale one ov\u010dice u onoj rupi, ako nije bilo ljubavi? Zato predla\u017eem da \u010damac do\u010dekamo pjesmom. Ljubavnom! Vlasnik stada nas ne\u0107e odbiti, pa \u0107e malene do Pako\u0161tanske pla\u017ee \u010damcem, a mi \u0107emo za njima poput Laninih prijateljica.
I tako je i bilo. Vlasnik stada nije se mogao na\u010duditi na\u0161oj hrabrosti da krenemo k otoku plivaju\u0107i bez odraslih. A da ne bi puno pitao, jer je taj na\u0161 potez uistinu bio krajnje nepromi\u0161ljen i opasan, Radica i ja cijelim smo mu putem pri\u010dale o ljepoti na\u0161eg logora, na\u0161em u\u010denju plivanja, de\u017eurstvu u kuhinji. Rekle smo i da smo posjetili Pako\u0161tane, njihovu crkvu i okoli\u0161, i da nas se sve, ali apsolutno sve, jako ugodno doimilo. Vlasnik stada sve vrijeme se smije\u0161io, vidjelo se da mu gode na\u0161e rije\u010di, pa je obe\u0107ao da \u0107e, ako se slu\u010dajno dogodi da \u0107e mu neko janje ili jari\u0107 morati na klanje, on s njime prvo do na\u0161ega kampa da nas pogostiti. Donijet \u0107e ga u kamp da nam ga kuharice ispeku.
\u2013 Ne daj Bo\u017ee da se to dogodi! \u2013 kliknule smo Radica i ja izlaze\u0107i iz \u010damca. \u2013 Neka samo ostanu \u017eivi i zdravi!
\u2013 I neka nam \u010duvaju Ljubavni otok! \u2013 dobacila je Bojana za \u010damcem.<\/div>\n