{"id":523,"date":"2021-07-02T09:29:05","date_gmt":"2021-07-02T09:29:05","guid":{"rendered":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/?page_id=523"},"modified":"2025-10-29T08:45:27","modified_gmt":"2025-10-29T08:45:27","slug":"knjizevni-osvrti","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/knjizevni-osvrti\/","title":{"rendered":"KNJI\u017dEVNI OSVRTI"},"content":{"rendered":"

[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”Hero” _builder_version=”4.16″ background_color=”#FFFFFF” background_image=”https:\/\/petrana-sabolek.net\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/coding-background-texture.jpg” background_blend=”overlay” custom_padding=”55px|0px|100px|0px||” animation_style=”slide” animation_direction=”top” animation_intensity_slide=”2%” locked=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_right” min_height=”89px” custom_margin=”|auto|43px|auto||” custom_padding=”10px|40px||40px||” border_color_all=”rgba(0,0,0,0.12)” locked=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ text_font=”|300|||||||” text_font_size=”63px” header_font=”||||||||” header_3_font=”Montserrat|600|||||||” header_3_font_size=”70px” header_3_line_height=”1.2em” background_color=”#ffffff” background_color_gradient_direction=”90deg” max_width=”530px” module_alignment=”center” custom_margin=”||-27px|||” custom_margin_tablet=”” custom_margin_phone=”||-60px|” custom_margin_last_edited=”on|phone” custom_padding=”18px|||||” header_3_font_size_tablet=”50px” header_3_font_size_phone=”30px” header_3_font_size_last_edited=”on|phone” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Knji\u017eevni osvrti<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” text_text_color=”#dd0000″ header_text_color=”#dd0000″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

MJESEC U KREVETU, poetska zbirka za djecu, 1990.<\/h3>\n

Nakladnik TIZ “Zrinski, uz subvenciju SIZ-a kulture Op\u0107ine \u010cakovec<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ministrastvo prosvjete, Zavod za \u0161kolstvo, Prosvjetni savjetnici za pred\u0161kolski odgoj<\/p>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz Suglasnosti o kvaliteti knjige:”(\u2026) Estetski oblikovana, tehni\u010dki dobro opremljena te sadr\u017eajno djeci primjerena knjiga stihova “Mjesec u krevetu” zna\u010dajan je prilog radu s djecom, osobito u poticanju njhova govora, govorne komunikacije i ma\u0161tovitosti. Zanimljiva je tematika predo\u010dena na suptilan, jedostavan, dosjetljiv i djeci razumljiv na\u010din, te poti\u010de na razigranost, razmi\u0161ljanje i stvaranje. Knjigu iako ima nekih optere\u0107enja, kao \u0161to su izdvojenost pojedinih strofa, osjenjujemo izuzetno kvalitetnu i primjerenu djeci od 5 do 9 godina.(\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Dr. Mira Kermek-Sredanovi\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije: “(….) Autorica zbirke Mjesec u krevetu<\/em>o\u010dito poznaje osbitost djeteta, njega kao estetskog subjekta. Po\u0161tuju\u0107i konkretnost mi\u0161ljenja djeteta u dobi srednjeg djetinjstva, njihovu radoznalost, ma\u0161tovitost, optimizam, cjelovitost do\u017eivljaja (sinkretizam), kao i sposobnost da do\u017eive pjesni\u010dku sliku, osjete ritam i zamisle svijet koji im nudi primjerena lirska pjesma, autorica motivikom pjesama ne izlazi iz okira emocionalno – spoznajnih mogu\u0107nosti najmla\u0111ih \u010ditatelja: svijet prirodnih pojava, \u017eivotinja, dje\u010dje svakodnevice\u2026 Autorica ne slijedi modernisti\u010dke tendencijeprisutne u dje\u010djoj poeziji, igru rije\u010di, modernu metaforu, nonsens, leksi\u010dke i grafi\u010dke inovacije) ali ne iznevjerava novi senzibilitet djeteta. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ernest FI\u0161er, prof.<\/p>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije:”(\u2026) Iznena\u0111enje, i to barem dvojako, o\u010dekuje svakog pozornog \u010ditatelja zbirke Mjesec u krevetu<\/em>ne samo zbog \u010dinjenice \u0161to ova autorica u tzv. svijet dje\u010dje knji\u017eevnosti odmah zakora\u010duje sa samostalnom zbirkom, nego i zato \u0161to njena prva knjiga zna\u010di stanovito osvje\u017eenje u na\u0161oj recentnoj pjesni\u010dkoj produkciji za djecu. To osvje\u017eenje<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

\u010cOVJEK S TRISTO ZVANJA, poetska zbirka za djecu, 1994.<\/h3>\n
Nakladnik COMEX d.o.o. \u010cakovec<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Mr. Ljubica Dui\u0107 – Jovanovi\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije:”(\u2026) Zbog toga, poetski se prihvatiti zadatka, da se abecednim redom predstave razli\u010dita zvanja, koji su mnogo puta u hrvatskoj knji\u017eevni ispjevali mnogi pjesnici, svakako je zahtjevan\u00a0 pothvat kojeg je pjesnikinja Sabolek, u zbirci u mnogome natpjevala. U\u010dinila je to uspje\u0161no \u010dak i na planu konstruktivizma, koji u nekim od pjesama (napr. Ribar) ima puno opravdanje, nadopunjuju\u0107i likovnim jezi\u010dki izraz, do punog sklada. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivanka Kuni\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije:”(\u2026) Jednostavnost poetskog iraza, \u017eiv i razigran ritam, prirodni srokovi, pomno odabrni, ali i funkcionalni leksik nisu potisnuli racionalni sloj jer svaka pjesma nosi poruku, ali ne onu nametnutu, prisutnu u tradicionalnim pjesmama s nagla\u0161enim komponentama. (\u2026) Ono \u0161to daje posebu dra\u017e pjesmama iz zbrke \u010covjek s tristo zvanja<\/em>je zvuk i igrivost rije\u010di, rimi\u010dka tonska obilje\u017eja. \u017div razigran ritam postignut igrom srokova, izborom odgovaraju\u0107ih, onomatopejskih rije\u010di, uobi\u010dajena, djeci bliska i poznata kompoziija pjesama s duhovitom, nenametljivom porukom zacijelo \u0107e plijeniti njihov pozornost\u2026 Male \u010ditatelje posebno \u0107e privu\u0107i pjesme koje i svojom formom govore o pojedinim zanatima kao \u0161to su Zidar, Vratar, Zlatar, \u017deljezni\u010dar, Rudar\u2026 Bujna ma\u0161ta, duhovitost, afinitet za smije\u0161no, spremnost da prihvati dje\u010dju igru i \u0161alu, da nas upozori da je \u0161ala bitna komponenta u dje\u010djem do\u017eivljaju realnog svijeta bitne su kvalitete pjesnikinje (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

TV \u010cakovec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Knjiga “\u010covjek s tristo zvanja” bila je predlo\u017eak dje\u010dje emisije TV \u010cakovec “\u017dlabraonica<\/em>“, 2005.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

OD SLOVA DO SLOVA”, poetska zbirka za djecu 1994., 2020.<\/h3>\n
Nakladnik I. izdanju, Knji\u017eevni krug “Re\u010di rie\u010d” \u010cakovec<\/h6>\n
Nakladnik II. Izdaju, Ogranak Matice hrvatske u \u010cakovcu<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Dr. Stjepko Te\u017eak<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz pisma autorici od 18.11.1998.”(\u2026) Cijenjena gospo\u0111o Sabolek, nadam se da je predstavljanje Va\u0161e lijepe knjige, Od slova do slova bilo uspje\u0161no i bez mene. (\u2026 ) Sada sam je pro\u010ditao i \u0161to drugo da Vam ka\u017eem: Od srca Vam \u010destitam. Ako budete spremali i drugo izdanje, \u0161to Vam iskreno \u017eelim, popravite neke pravopisne sitnice, previ\u0161e nemotiviraju\u0107i uskli\u010dnika (str. 39) i sl. To su zbilja sitnice i ne\u0107e nikome \u0161tetiti ako izostanu. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Dr. Stjepan Hranjec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadakiz recenzije I. izdanju: “(\u2026) I u ovoj zirci autorica se ponajprije igra. Stihove oblikuje prema pojedinom slovu abecede; posrijedi je rado kori\u0161ten postupak dje\u010djih pesnika da forma prati “sadr\u017eaj”: govorimo o vizualnom, slikovnom ili konkretisti\u010dkom pjesni\u0161tvu. Petrana se, me\u0111utim, u toj zbirci dvostruo igra: osim formom igra se i samm sadr\u017eajem ispunjavaju\u0107i ga pojmovima koji u svojoj morfostrukturi imaju slovo o njem govori pjesma. (\u2026 ) O\u010dito dobismo pjesnikinju koja je ne samo u \u017eupaijskim okvirima srcem, du\u0161om\u00a0 i perom sva posve\u0107ena najmla\u0111ima. Petrana Sabolek ovom je zbirkom jo\u0161 ve\u0107ma potvrdila svoju zaljubljenost u dje\u010dji svijet, znatno vi\u0161e od ponekih “u\u010denih” pedagoga ili ponekih dje\u010dnjih pjesnika.”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivan Pranji\u0107<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije II. izdanju: “(\u2026) Pisana vezanim stihom, knjiga je ritmi\u010dna, melodi\u010dna, bogata neobi\u010dnim pjesni\u010dkim slikama. Podsje\u0107a, lucidnom domi\u0161ljato\u0161\u0107u, na jedno od najboljih pera na\u0161e dje\u010dje knji\u017eevnosti, Grigora Viteza. Njezinih sedamdeset tvrdo ukori\u010denih stranica nose sna\u017eno izra\u017een didakti\u010dki karakter. Slikovnica \u201eOd slova do slova\u201c hrvatska je abeceda, namijenjena pred\u0161kolcima i prva\u0161i\u0107ima. Svako slovo ima svoju duplericu na kojoj je s lijeve strane dje\u010dji crte\u017e s motivom koji po\u010dinje odre\u0111enim glasom, odnosno slovom, a s desne strane pjesma oblikovana kao to slovo. Ima tu, mo\u017eda, diskretno podvu\u010dene apolinerovske citatnosti.\u00a0 Crte\u017e, primjerice, automobila s lijeve strane, a s desne pjesma u obliku slova \u201eA\u201c daju vizualno upe\u010datljivu sliku uzrastu kojemu je vizualitet dominanta. Osim odli\u010dnih rima pjesme donose i mno\u0161tvo asonanca i aliteracija, tako da u dje\u010djem uhu zvuk, a u oku lik (oblik), nesumnjivo poti\u010du radoznalost i memoriju. Slovo (glas) koje je glavni lik \u201eduplerice\u201c u\u010destalo se ponavlja u pjesmi i pri tome jo\u0161 je i podebljano (bold). Pridodamo li tome nepretencioznu, hotimi\u010dno nesavr\u0161enu metriku, imamo magnet za malog \u010ditatelja. \u010cini se da nema ni\u0161ta lak\u0161e nego nau\u010diti abecedu uz knjigu Petrane Sabolek. (\u2026) Ako i jedna knjiga ima dovoljno razloga za svoje ponovno objavljivanje, onda je to na mnogo na\u010dina bogata slikovnica Petrane Sabolek \u201eOd slova do slova\u201c. Da to prisna\u017eimo navest \u0107emo dva citata, to\u010dnije upu\u0107ujem na slova A i L. (…) Kasnijim svojim knjigama pjesama, ali i prozom, te dramatikom, Petrana Sabolek dokazala se kao va\u017eno hrvatsko knji\u017eevno ime.” (Recenziju mo\u017eete u cijelosti pro\u010ditati u pogovoru knjige “Od slova do slova” II. izdanje.)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

KUKURIKU DOBAR DAN, poetska zbirka za djecu, 2005.<\/h3>\n

Nakladnik, Knji\u017eevni krug “Re\u010di rie\u010d” \u010cakovec<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Dr. Stjepan Hranjec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Izvadak iz recenzije: “(\u2026) Bilo da je rije\u010d o inicijalnom motivu ili parafrazi tek iza njenih stihova ili animalisti\u010dkih likova krije se i Vitez (Kukuriku dobar dan, Koka i pili\u0107i), i Femeni\u0107 (Magare\u0107a abeceda), i Krklec (\u017dablji raj)\u2026 Pritom ne zaboravlja temeljnu funkciju takvih jezi\u010dkih tvorbi, njihovu nenametljivu pou\u010dnost (Ma\u010dji \u017eivot, Muha i ja \u2026), vedrinu, duhovitost (Krti\u010dina pri\u010da, Striko vuk ra\u010duna)\u2026 Hrvatska dje\u010dja knji\u017eevnost i autorica osobno tom je zbirkom potvrdila kontinuitet interpretaciji animalisti\u010dke zbilje u dje\u010djoj knji\u017eevnosti. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

SCVRTO \u017dIVLJENJE, kajkavska lirika, 2006. I 2018. te audio 2019.<\/h3>\n

Nakladnik, “Modernist nakladni\u0161tvo” Vara\u017edin<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Mr. sc. Ivan Zvonar<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Iz predgovora knjige pod nazivom KONA\u010cNO USPIO NASTAVAK BENCEOVE POETSKE OSTAV\u0160TINE, cit: “(\u2026) Trebalo je da pro\u0111e punih trideset i pet godina do pojave novog knji\u017eevnog imena koje \u0107e sadr\u017eajem i vrijedno\u0161\u0107u svojih pjesama nastaviti njegovo djelo (Stjepan Bence, 1913.-1976.) i tako uspostaviti jedan na du\u017ee vrijeme prekinuti kontinuitet. U\u010dinila je to Petrana Sabolek ve\u0107 prvom samostalnom zbirkom “Scvrto \u017eivljenje”\u2026 Niti jedno ranije razdoblje nije povuklo tako o\u0161tru granicu izme\u0111u onoga \u0161to je bilo i onoga \u0161to nadolazi kao zavr\u0161na desetlje\u0107a pro\u0161log stolje\u0107a. No i mali je me\u0111uprostor bio dovoljan da iz njega poniknu \u010detrdeset i \u010detiri pjesme “Scvrtog \u017eivljenja”, razvrstane u \u0161est tematskih cjelina, koje \u0107e sadr\u017eajno povezati oba vremenska sloja\u2026. Zbirka za autori\u010din zavi\u010daj svakako zna\u010di izniman knji\u017eevni i kulturni doga\u0111aj, a za cjelokupnu suvremenu kajkavsku liriku pojavu jo\u0161 jednog\u00a0 vrijednog pjesni\u010dkog djela\u2026 (\u2026)” (Predgovor u cijelosti mo\u017eete pro\u010ditati u knjizi)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

U ime nakladnika “Modernist” Vara\u017edin, u eseju “Slike ke \u017eiviju”, “AKO” , \u010dasopis za dru\u0161tvena pitanja i kulturu grada \u010cakovca, velja\u010da 2007., Robertino\u00a0 Bartolec isti\u010de, cit: “(\u2026) U knjizi scvrto \u017eivljenje<\/em> susre\u0107emo se s onim najzna\u010dajnijim leksi\u010dkim bogatstvom koji donjome\u0111imurski diskurs mo\u017ee ponuditi \u010ditatelju i pr\u017eiti jednoj kulturnoj sredini\u2026 Doista radi se o knjizi naj\u0161ire i najvi\u0161e kulturne vrijednsti \u010dije izdanje mora i treba motivirati i ambiciozniji istra\u017eiva\u010dki rad na temu sprege moderne i klasi\u010dne kajkavske\/me\u0111imurske karakteristi\u010dne jezi\u010dne, kulturne i umjetni\u010dke ba\u0161tine. Jer ovdje susre\u0107emo poeziju koja dodiruje i jednu poeziju iskrenosti, istinitosti i moralne ljepote, \u0161to se u dana\u0161njoj kajkavskoj produkciji prili\u010dno zagbio, a to je ono \u0161to je uvijek imalo najkvalitetniji literarni izraz (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

“Danak idili” –
Knji\u017eevni ogledi<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Esej “Slike ke \u017eiviju” u cijelosti je objavljen u knjizi Robertina Bartoleca “Danak idili” – Knji\u017eevni ogledi, nakladnika “Moderist” Vara\u017edin, 2009.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivo Horvat<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivo Horvat, u pogovoru knjige pod Sub rosa (Umjesto pogovora) ka\u017ee, cit: “(\u2026) Obradovala me Va\u0161a knjiga\u2026 koliko ma\u0161te, koliko opa\u017eanja o \u017eivotu, o vje\u010dnim temama prolaznosti, o smislu \u017eivljenja\u2026 I sve to bogatim rje\u010dnikom\u2026 Vi ste osvje\u017eenje me\u0111u me\u0111imurskim autorima (\u2026.)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Tjednik “Me\u0111imurje”,
1. studenog 2006.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Tjednik “Me\u0111imurje”, 1. studenog 2006. u osvrtu Kristine \u0160tebih pod nazivom Predstavljeno “Scvrto \u017eivljenje”, isti\u010de, cit: “(\u2026) “\u2026 \u017eivot je, dragec, kosmoti fti\u010d, nekomu pesem – nekomu ni\u010d!” Stihovi su to iz pjesme Kosmoti fti\u010d iz najnovije zbirke pjesama \u010dakove\u010dke autorice Petrana Sabolek koji vrlo dobro mogu poslu\u017eiti kao okvir filozofske dimenzije u koju se smjestila \u010ditava zbirka. Scvrto \u017eivljenje naslov je prve Petranine zbirke na kajkavskom jeziku. Namjerno \u0107emo re\u0107i jeziku, a ne dijalektu, jer Petranini su rasko\u0161ni stihovi mnogo vi\u0161e od jednostavne terminologije dijalekta. S pravom su mnogi ovu zbirku nazvali iznena\u0111enjem i zna\u010dajnim doprinosom kajkavskom pjesni\u0161tvu koje jo\u0161 uvijek te\u017ei svom zaslu\u017eenom mjestu u doma\u0107oj knji\u017eevnosti\u2026 (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Tjednik “Me\u0111imurske novine”,
21. studenog 2006.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Tjednik “Me\u0111imurske novine”, 21. studenog 2006., osvrt naslovljuje sa: “SPOMENIK KULTURNOM I JEZI\u010cNOM IDENTITETU KAJKAV\u0160TINE”, uz citirano:\u00a0 (\u2026) “Scvrto \u017eivljenje” prava je sinteza kompletnoga kajkavskoga literarnog opusa koji promovira njegovu najvitalniju prirodu, a recenzent mr. Ivan Zvonar Petranu Sabolek okarakterizirao je kao svojevrsnog poetskog nasljednika poznatog majstora kajkavske lirike Stjepana Bencea. – Nitko poslije Bencea nije tako sna\u017eno do\u017eivio me\u0111imursku zemlju i sve \u0161to je vezano uz nju kao autorica zbirke “scvrto \u017eivljenje”. I ne samo to. Petrana Sabolek je znala na\u0107i adekvatan izraz za svoje preokupacije, pa njezine pjesme djeluju iskreno i do\u017eivljeno. Autori\u010dini su misli jasne i dore\u010dene, a izlaganje te\u010de glatko, gotovo spontano. \u010cak i oporost onih mjesta gdje je ritam pone\u0161to poreme\u0107en jasno korespondira s oporo\u0161\u0107u sadr\u017eaja koji se u njima donosi\u2026 (MN)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

mvinfo.hr<\/a><\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

“<\/em>(\u2026) Kori\u0161ten je slobodni stih s tek pokojom nu\u017enom rimom, bez razgodaka i velikih slova. Jezik je u zbirci na svoj na\u010din specifi\u010dna me\u0111imurska kajkav\u0161tina\u2026 Po ro\u0111enju Donjome\u0111imurka, ali sa same granice izme\u0111u donjome\u0111imurskog i isto\u010dnog srednjome\u0111imurskog govora, autorica na fonetsko-fonolo\u0161kom planu svjesno koristi zanimljivu mje\u0161avinu tih dviju dijalekatskih ina\u010dica (detaljno je obrazlo\u017eeno u predgovoru knjige). Dakako, u leksi\u010dkom smislu to je \u010disti donjome\u0111imurski govor, bez nepotrebnih \u0161tokavizama i kajkavskih neologizama. Samo je poneki izraz tipi\u010dniji za srednje Me\u0111imurje. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

SKRADNJA VURA, 2006.<\/h3>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

XIV. Recital “Senje i meteori,
Vara\u017edin”, 2006.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

prvo nagra\u0111ena je pjesma na kajkavskom jeziku XIV. Recitala “Senje i meteori, Vara\u017edin”, 2006.<\/p>\n

Ula je u sastav poetske zbirke “Scvrto \u017eivljenje”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

KIPECI BOGE\u010cKI”, kajkavska lirika, 2009.<\/h3>\n

Nakladnik, “Modernist nakladni\u0161tvo” Vara\u017edin<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Mr. sc. Ivan Zvonar<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Iz predgovora knjige, pod nazivom U ZNAKU VJE\u010cNIH PROMJENA\u2026, cit: “(\u2026) Malo je pjesnika i, op\u0107enito, knji\u017eevnika kojima uspijeva da u dva uzastopna djela s istim provodnim motivom postignu jednaku umjetni\u010dku razinu. Jedan od njih je Petrana Sabolek. Te\u0161ko se moglo o\u010dekivati da \u0107e nakon iznimno uspjelog Scvrtog \u017eivljenja<\/em> (2006.), u relativno kratkom vremenskom razmaku, ugledati danje svjetlo nova rukovet stihova, kipeci boge\u010dki<\/em>, ne samo jednaka nego, u odre\u0111enim zna\u010dajkama, \u010dak i superiorna onoj prvoj\u2026 Va\u017ena je \u010dinjenica da u tim stihovima nema ni \u0161tokavizama ni neologizama, a vrlo su funkcionalno upotrijebljene brojne stare rije\u010di (\u0161pampet, kozlica, vi\u017ea<\/em>\u2026) ve\u0107 odavna izvan svake upotrebe. Kipeci boge\u010dki tako su i po jeziku iznimka u suvremenoj kajkavskoj lirici \u010dime njihova vrijednosna skala dobiva jo\u0161 jednu dimenziju. (\u2026) “(Predgovor knjige mr. sc. Ivana Zvonara<\/em> mo\u017eete pro\u010ditati u knjizi)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Vjesnik online, Tribina,
lipnja 2009.<\/p>\n

Ivo horvat<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Vjesnik online, Tribina, 9. lipnja 2009., Ivo Horvat, Kajkavska lirika Petrane Sabolek: “(\u2026) Pro\u0161lih mjeseci ni\u0161ta me, u stanju depresije koju pro\u017eivljavam u ovim mojim godinama, nije tako razveselilo kao trenutak kada sam u svom zagreba\u010dkom domu primio novu zbirku kajkavske lirike Petrane Sabolek “Kipeci boge\u010dki” (nakladnik i tisak “Modernist” svibanj, 2009., \u010cakovec). Pisao sam o njoj jo\u0161 prije dvije godine, kad mi je Petrana poslala rukopis zbirke da je ocijenim i ka\u017eem je li za objavljivanje. “Iz njezine nove zbirke – pisao sam tada – izvire svo ono bogatstvo zvukova, tonova i pojmova me\u0111imurskog govora koje jo\u0161 \u017eivi u starijim i srednjim nara\u0161tajima me\u0111imurskih ljudi. Vidi se da ono jo\u0161 nije ugasnulo.” I nije dok bude takvih koji \u0107e po\u0107i Petraninim stopama \u010diji stihovi zvu\u010de izvorno\u0161\u0107u, autohtonoh\u0107u izraza me\u0111imurskog zavi\u010daja na\u0161ih dalekih predaka i po temama i po izri\u010daju\u2026 Bio sam odu\u0161evljen (\u2026)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivo horvat<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Ivo Horvat (iz napisa od prije dvije godine, u listu “Me\u0111imurje”od 16.06.2007., pod naslovom “Priprema se nova knjiga kajkaske lirike, Petrana Sabolek, Kipeci boge\u010dki,<\/em> op. a.) u kojoj stoji, cit: “(\u2026) Pro\u010ditav\u0161i rukopis, uvjerio sam se da je Petrana pjesnikinja sna\u017ene izra\u017eajnosti na izvornom me\u0111imurskom idiomu. Iz njezine nove zbirke izvire svo ono bogatstvo zvukova, tonova i pojmova me\u0111imurskog govora koje jo\u0161 \u017eivi u starijim i srednjim nara\u0161tajima me\u0111imurskih ljudi. Vidi se da ono jo\u0161 nije ugasnulo. Iz dubine sje\u0107anja ponovo se u nama bude rije\u010di: zveri\u017eiv se, \u010du\u010dek, zdo\u0161ev, dotrgev, matulj\u010dek, magodi, na zmes, kredu, gene, samoloden, pokoturni, omedlev, napeljovav, vruhnulo se, hujstriv se, dropta, tijam, \u0161\u010deznuv, \u0161\u010dusnuv, skoznuvanje, potalo\u017eiv, zveli\u010dav, zme\u010de, f\u010duhnulo, nacejati, podle\u010diti, skraj\u010dek, vdile, \u0161\u010dukav, duhu meti<\/em>\u2026 i stotine drugih. Svojom knjigom Petrana taj osebujni me\u0111imurski leksik odr\u017eava u \u017eivotu za budu\u0107e nara\u0161taje. Hvala joj na tome\u2026 Njezin je lirski govor bogat metaforama. Ra\u0111aju se slike za slikom pobu\u0111uju\u0107i asocijacije. Evo dvaju primjera: “\u2026kaj bi \u010dovek pod nebo tuliv<\/em>” ili ” v di\u0161e\u010dem senu \u010dmela cveta i\u0161\u010de<\/em>“. Iz nje izvire sje\u0107anje na te\u017eak \u017eivot seoskog \u010dovjeka i njegov mukotrpan rad na crnoj zemlji: “dok je kopav, dok je orav dok je \u017eev, ak je \u017eeti kaj i mev”\u2026 Svojom novom zbirkom kajkavske lirike Petrana \u0107e – nadamo se – potaknuti i mla\u0111e nara\u0161taje na stvarala\u0161tvo na me\u0111imurskoj kajkav\u0161tini.”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

TARZAN POD SMOKVOM, roman za mlade, 2015.<\/h3>\n
Nakladnik, “Modernist nakladni\u0161tvo” Vara\u017edin<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

mr. Ivan Zvonar<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

mr. Ivan Zvonar, \u010destitaju\u0107i autorici izlazak iz tiska romana za mlade “Tarzan pod smokvom”, 7. sije\u010dnja 2016., pi\u0161e, cit: “(\u2026) Da se knjiga pojavila \u0161ezdesetih godina pro\u0161loga stolje\u0107a, bila bi bestseler i mogla bi konkurirati “Junacima pavlove ulice”, “Lete\u0107em razredu”, “Vlaku u snijegu” i drugim tada vrlo popularnim romanima za omladinu. (\u2026)”<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec, u ime nakladnika, “Modernist” Vara\u017edin, u pogovoru knjige ka\u017ee: “(\u2026) Knji\u017eevnica Petrana Sabolek autorica je \u0161irokog tematskog registra i kao da nema motiva kojeg nije kadra zavidno artisti\u010dki obraditi te ponuditi. Tijekom stvarala\u0161tva doma\u0107u literaturu obogatila je serijom ilustriranih knjiga za najmla\u0111e (“Mjesec u krevetu”<\/em>, “\u010covjek s tristo zvanja”<\/em>, “Od slova do slova”<\/em>, “Kukuriku dobar dan”<\/em>), komplementarnim pjesni\u010dkim zbirkama na karakteristi\u010dnom me\u0111imurskom jezi\u010dnom idiomu (“Scvrto \u017eivljenje”<\/em>, “Kipeci boge\u010dki”<\/em>), kompaktnom plo\u010dom s uglazbljenim pjesmama (“Petrana Sabolek djeci”<\/em>) te zahtjevnim i podrobnim monografijama (“Fotomonografija Pjeva\u010dkog zbora Josip \u0160tolcer Slavenski \u010cakovec, 25. obljetnica, 1975. – 2000.”<\/em>, “Umjetni\u010dka \u0161kola \u201eMiroslav Magdaleni\u0107\u201c \u010cakovec 15. obljetnica, 1996.- 2011.”<\/em>) – i koliko god to stvarala\u0161tvo bilo (\u010dak i medijski) razgranato, sve ima svoj razlog, \u0161arm i misiju. A ono \u0161to detektiramo centripetalnom silom nadahnu\u0107a Petrane Sabolek, makar i \u017eanrovskim rekombinacijama, pripada obzorima – uz introspekciju i promi\u0161ljanje – dje\u010dje i mladena\u010dke neo\u010dekivanosti, dobu odrastanja i stasanja, jer, neoptere\u0107eni i uprti naivno\u0161\u0107u i dobrotom prema mogu\u0107nostima koje bi \u017eivot trebao pru\u017eati i jam\u010diti, tada je svatko od nas vrelo nepresu\u0161ne inventivnosti, zaigranosti, optimizma i perspektive. Posebno je to slu\u010daj u ovoj knjizi (“Tarzan pod smokvom”), gdje se \u010ditavi vi\u0161e ili manje op\u0161irni svjetovi dje\u010dje i mladena\u010dke percepcije mogu prona\u0107i prolaze\u0107i kroz predo\u010dene pasa\u017ee, s time da se ovdje autorica namjerila i eksplicitnije biografski progovoriti o nekim kadrovima izravno iz obiteljske (o\u010deve) situacijske detaljizacije, i to ne samo na metafori\u010dki na\u010din, budu\u0107i nas fabulativno\/dekorativno dramatur\u0161ki roman pozicionira u Gr\u010dku (zemlju o\u010devog porijekla). Vi\u0161e, u pogovoru knjige.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

POETSKI FLE\u0160BEK, dvoknji\u017eje, 2019.<\/h3>\n
Nakladnik, “Modernist nakladni\u0161tvo” Vara\u017edin<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec, u ime nakladnika “Modernist” Vara\u017edin, u pogovoru “Poretskog fle\u0161beka”, pod nazivom POVIJEST NIKADA NE ZAVR\u0160AVA, ka\u017ee:”(\u2026) “Kto nie pami\u0119ta historii, skazany jest na jej ponowne prze\u017cycie.”<\/em> pi\u0161e na zidu jednog od logorskih blokova u Auschwitzu (Oni koji se ne prisje\u0107aju pro\u0161losti, osu\u0111eni su na to da je ponavljaju.<\/em> – George Santayana) i ta sna\u017ena sentenca gravirana na mjestu furiozne historijske devalvacije ljudskosti \u2013 odgoneta\u010dka je smjernica za intelektualnu sintezu, motivsku vodilju pri \u010ditanju i kriti\u010dkoj debala\u017ei pjesni\u010dke zbirke (zapravo, resantimanske umjetni\u010dke invektive) Petrane Sabolek “Poetski fle\u0161bek”. Ova knjiga – “dnevnik geneze” – ima dabome nu\u017enu racionaliziranu vremensku distancu (prili\u010dno velik raspon nastajanja\/sastavljanja zapisa) kako bi potpuno, unutar estetskih\/pjesni\u010dkih metoda, ovladalo skrupulozno psihoportretiranje dru\u0161tvenog metjea naspram logi\u010dne (ukoliko bi oblikovanje literarne gra\u0111e motrilo paralelno s kronometrom) domoljubne afektivnosti kao izraz spontane emocionalnosti uslijed agresija i ru\u0161ila\u0161tva svih oblika. \u0160to u kona\u010dnici jam\u010di autorici – senzibiliziranim konfesionalnim pro\u017eimanjem – kombinirati razli\u010dite vizure iscrta zbilje, ali uvijek \u010distog pogleda na sr\u017e, stvarnosnu konstituciju dramati\u010dnih zbivanja. Zavidnom artisti\u010dkom zrelo\u0161\u0107u te iskustvom spisateljstvo Petrane Sabolek plod je finih, suptilnih zapa\u017eaja pojedinosti za podrcrtavanje i osvjetljavanje esencije u vi\u0111enom i pro\u017eivljenom. U tom kontekstu, sam naslov zbirke nedvojbeno osmi\u0161ljava temu, daje glavnu intonaciju, sugerira atmosferu i scenografiju. Dok imena poglavlja (“Falanga u balkanskoj palanci”<\/em>, “Molbe gluhome svecu”<\/em>, “Pitanja du\u0161e”<\/em>, “Prolaznosti usprkos”<\/em>) dodatno otkrivaju potku djela, dionice koje svojim sadr\u017eajima odra\u017eavaju dijagnozu moralno (i gospodarski dakako) uru\u0161enog dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i u narativ i bespo\u0161tednu politi\u010dku sliku doba, kao i diskretne crtice iz obiteljskog \u017eivota autorice. Tim – i \u017eanrovskim – rasponom, djelo bje\u017ei strogoj definiciji pjesni\u010dke publikacije, kad se susre\u0107emo sa svojevrsnim dru\u0161tvenim kroni\u010darstvom, pa i vi\u0161e od toga, stanovitim bilje\u017eenjem \u017eivota mislima o\u0161trih analiza, mudrih poentiranja \u2013 iznijedriv\u0161i knjigu sjetnih, tu\u017enih, bolnih svjedo\u010danstava ali ne kao negativisti\u010dko percipiranje egzistiranja na ovim prostorima, ve\u0107 kao afirmaciju postojanja koje nas uz sve vulnerabilnosti ljudske na kraju balade ispunja nekim vi\u0161im smislom \u010dovjekoljublja i plemenitih osje\u0107anja. Izvorno i istinski neposredno, u punom bogatstvu svoje knji\u017eevne \u0161arolikosti i slo\u017eenosti, “Poetski fle\u0161bek” dojmljivo ispreple\u0107e razne razine ganu\u0107a i bijesa; podjednako vezanih za pro\u0161lost kao i za recentno modelirano prethodnim emisijama spornih i naru\u0161enih krajobraza opstojanja. Posebno danas – u eri posve dubioznih globalnih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih procesa – jasno nam je: povijest nikada ne zavr\u0161ava. Vi\u0161e u pogovoru knjige.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

“PJESME IZ APSURDISTANA”, dvoknji\u017eje, 2019.<\/h3>\n
Nakladnik, “Modernist nakladni\u0161tvo” Vara\u017edin<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec, u ime nakladnika “Modernist” Vara\u017edin, u pogovora zbirke\u00a0 “Pjesme iz Apsurdistana”, pod nazivom NAOPAKOSTI SVAGDANA, ka\u017ee: “(\u2026) \u00a0Zato vezivanjem svojeg pjesni\u010dkog rukopisa uz svoprote\u017enu \u010de\u0161ku usvojenicu \u2013 Petrana Sabolek bez oklijevaju\u0107eg ne\u0107kanja samim naslovom (“Pjesme iz Apsurdistana”) potkrepljuje tra\u017eenu struju \u010ditala\u010dkog dojma, ukazuje na spisateljsku procjenu prilika, nudi literarno shvatiti op\u0107u kob, ba\u0161 na fonu ‘havelovskog’ anga\u017emana kojeg slavna bugarska teoreti\u010darka knji\u017eevnosti Julia Kristeva pomno definira istinsko disidentvo jednostavno zna\u010di misliti<\/em>. Jer interpretativni dinamizam u samom naslovu (“Pjesme iz Apsurdistana”) nedvojbeno demonstrira lucidnost (promi\u0161ljenost) u pa\u017eljivom odmjeravanju prizornih smje\u0161tenosti, cilja izbistreno protuma\u010diti apsurd=besmisao aktualnih \u017eivotnih i dru\u0161tvenih pojava. Dok prethodno objavljeni pjesni\u010dki naslov (“Poetski fle\u0161bek”) kompozicijski i strukturom precizno jasno oslikava autori\u010dinu viziju bliske pro\u0161losti, gdje se sro\u0111ava ratno hu\u0161kanje s oli\u010denjem zlobe i zla kompletno vidjev\u0161i svijet civilizacijski izokrenut u nehumane dru\u0161tvene regulative, kao nastavak “Pjesme iz Apsurdistana” mogu se \u010ditati (autenti\u010dnom sposobno\u0161\u0107u Petrane Sabolek uhvatiti male no \u010desto su\u0161tinske i stoga krucijalne momente ljudskog stanja i duha) spisateljskim otporom grotesci i banalnoj ispraznosti nakostrije\u0161enih \u017eivotnih prijepora. I to u nizu pra\u0107enje tvori dva zasebna pjesni\u010dka ciklusa konceptualnim dvoknji\u017ejem – kad je ve\u0107 spomenuta, okoristimo se jo\u0161 jednom njezinim lingvisti\u010dkim nau\u010davanjima – posve po zaklju\u010dcima Julie Kristeve, koja tvrdi da ‘svaki knji\u017eevni tekst u sebe uvla\u010di ranije tekstove i tako predstavlja mre\u017eu… postupak proizvodnje smisla koji svoj nastavak pronalazi u \u010dinu \u010ditanja, \u0161to u izvjesnom smislu nadalje grana stvarala\u010dki proces zapo\u010det u samom tekstu’. Uistinu, koriste\u0107i naslove dvoknji\u017eja nimalo kripti\u010dno nego intencijskom tematskom i motivskom platformom kojoj slijedi podrobna razradba (“Poetski fle\u0161bek”, “Pjesme iz Apsurdistana”: u oba djela prefiks je poezija a sufiks posu\u0111enica\/usvojenica ugra\u0111enih vi\u0161eslojnih razotkrivaju\u0107ih kodova), Petrana Sabolek \u0161iri tradicionalno poimanje “imena knjige” logikom koja nadilazi elementarnost naziva i ostvaruje se \u010dak izvan ugra\u0111enog “tekstualnog zna\u010denja” svojevrsnom permutacijom, ukr\u0161tavanjem direktnih dru\u0161tvenih\/\u017eivotnih\/intimnih iskustava \u2013 kako nje kao pisca, tako i svakog \u010ditatelja.<\/p>\n

To pokazuje da autorica u svojem pjesni\u0161tvu mo\u017ee uvjerljivo iskazati i umjetni\u010dki izazovno oblikovati raznolika vlastita iskustva, da zna umjetni\u010dki kombinirati od naj\u0161irih dru\u0161tvenih-aktualnih prostora do najunutarnjijih dimenzija du\u0161evnosti-emocionalnosti, gdje se zbog njezine jasno\u0107e i sugestivnosti \u010ditatelji lako mogu poistovjetiti sa sadr\u017eajem. Ne zaboravimo, prije ove dvije zbirke Petrana Sabolek ima publicirana tako\u0111er dva zapa\u017eena pjesni\u010dka ciklusa pisana na me\u0111imurskom kajkavskom idiomu (“Scvrto \u017eivljenje”, 2006. i “”Kipeci boge\u010dki”, 2009.), drugim rije\u010dima, autorica je elegantno podstreknula resemantizacijsku pjesni\u010dku habitaciju neobi\u010dnih okretnosti kajkavskog narje\u010dja \u2013 doprijeti do (na standardu pisane) sada\u0161njosti, stvaraju\u0107i time uvjerljivu vertikalnost protkanu slikama, pri\u010dama, do\u017eivljajima, iskustvima koje upijamo realnim.<\/p>\n

Vi\u0161e u pogovoru knjige.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

AVANTUROKAZI, dramski tekstovi za djecu i mlade, 2021.<\/h3>\n
Nakladik Ogranak Matice hrvatske u \u010cakovcu<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

mr. sc. Denis Peri\u010di\u0107<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

mr. sc. Denis Peri\u010di\u0107, samostalni umjetnik \u2013 profesionalni knji\u017eevnik, knji\u017eevni kriti\u010dar, knji\u017eevni znanstvenik i antologi\u010dar, u recenzentskom osvrtu na rukopis “Avanturokazi”od 2014.,ka\u017ee, cit: (\u2026) Rije\u010d je, zapravo, o igrokazima kakve danas malo tko pi\u0161e, ako se uop\u0107e i pi\u0161u; rije\u010d je o osuvremenjenim izdancima one (hrvatske i svjetske) tradicije dje\u010djih igrokaza kakvi su veselili, ali i spontano odgajali generacije svih nas, tada malih recipijenata, tijekom cijeloga 20. stolje\u0107a, a kakvi su nam ostali u najljep\u0161em sje\u0107anju i kakvi nas nikad nisu zamorili prenagla\u0161enim moraliziranjem i didakti\u010dno\u0161\u0107u, nego su nam na jednostavan, nenametljiv na\u010din usa\u0111ivali temeljne ljudske i dru\u0161tvene vrijednosti. Kroz djeci lako shvatljive metafore i alegorije, kroz dogodov\u0161tine svojih antropomofiziranih basnovitih junaka te svojim talentom za ritmizirane i rimovane replike, upravo to \u010dini i Petrana Sabolek, a takav je pristup (koji je, ponavljam, danas vrlo rijedak) posebice vrijedan u ovo doba \u201ebombardiranja\u201c djece odgojno krajnje upitnim medijskim i inim sadr\u017eajima, i to od najranije dobi. (\u2026)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

izv. doc. dr. sc. Andrijana Kos – Lajtman<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

izv. doc. dr. sc. Andrijana Kos-Lajtman, u recenzentkom rukopisne zbirke “Avanturokazi”, ka\u017ee, cit: (\u2026) Karakteristike suvremenog svijeta, me\u0111utim, u tekstovima Petrane Sabolek nisu va\u017enije od onoga \u0161to je zajedni\u010dko svim vremenima i prostorima, a \u0161to njezini dje\u010dji igrokazi, koliko god tematski jednostavni bili, itekako osvje\u0161\u0107uju \u2013 va\u017enost pomaganja, uva\u017eavanja i otvorenosti prema svakom bi\u0107u. Ti su slojevi, me\u0111utim, ba\u0161 kao\u00a0 i kompletne fabule, kod autorice Sabolek dane u iznimno duhovitoj, humoristi\u010dnoj vizuri koja je zajedni\u010dka cijeloj zbirci. Takva humoristi\u010dna prezentacija zasigurno \u0107e dodatno olak\u0161ati recepciju i sa\u017eivljavanje s likovima i njihovim pri\u010dama od strane najmla\u0111ih. Ono \u0161to je osobito zanimljivo u igrokazima Petrane Sabolek jest njihova postmoderna, igrivosti i kreativnom eksperimentu sklona priroda, \u0161to se rijetko susre\u0107e u dje\u010djoj knji\u017eevnosti, osobito u onoj namijenjenoj najmla\u0111oj publici. Tekstovi su otvorenih, slobodnih formi, \u017eanrovski razli\u010ditih predispozicija (\u201escenska igra u jednoj slici\u201c, \u201emuzi\u010dko-scenska igra u jednoj slici\u201c, \u201emjuzikl u jednoj slici\u201c, \u201eulomci iz istoimenog romana u tisku, prire\u0111eni za scensko uprizorenje\u201c, \u201escenska-lutkarska igra u jednoj slici\u201c) te, prije svega, funkcioniraju kao interaktivni tekstualni okviri za zanimljivu i medijski vi\u0161eslojnu scensku izvedbu \u2013 onu u kojoj \u0107e va\u017ean element biti glazba, zvukovi op\u0107enito, \u017eivopisna scenografija i kostimografija. S obzirom da je rije\u010d o najmla\u0111oj publici, o djeci koja nerijetko jo\u0161 sama ne znaju \u010ditati, upravo je scenska izvedba kontekst u kojem ovi igrokazi trebaju prona\u0107i svoje puno ozbiljenje. Nije stoga \u010dudno da autorica puno pa\u017enje pridaje upravo didaskalijama i drugim paratekstualnim uputama u kojima daje detaljan izgled scenskog prostora, likova i njihovih kostima, informacije o zvu\u010dnoj kulisi i glazbenoj podlozi. Takvim na\u010dinom potreban je samo zainteresiran redatelj, pedagog, u\u010ditelj\/odgojitelj ili naprosto kreativan i razigran roditelj pa da od ovih tekstova nastane bogato i igrivo scensko uprizorenje, magi\u010dan svijet kazali\u0161ne predstave. Granica izme\u0111u teksta i izvedbe, izme\u0111u knji\u017eevnosti i kazali\u0161ta, kod Petrane Sabolek je tako porozna, ludi\u010dna i fluidna, kakva se rijetko nalazi i u mnogo ozbiljnijim, ‘odraslim’ \u017eanrovima. Ili je to mo\u017eda ba\u0161 i upravo zbog toga \u2013 jer pisanje za djecu predstavlja trajnu avanturu u kojem kreativnih elemenata otvorenih igrivim interpretacijama, varijacijama i originalnim konstrukcijama nikada nije previ\u0161e. Tim vi\u0161e jer su upravo djeca najkriti\u010dnija i najzahtjevnija publika koju je nemogu\u0107e prevariti. \u00a0Recenziju mo\u017eete u cijelosti pro\u010ditati una kraju knjige.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

izv. prof. dr. sc.
Tamara Turza-Bogdan<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

izv. prof. dr. sc. Tamara Turza-Bogdan, u recenzentskom osvrtu na rukpis “Avanturokaza” ka\u017ee, cit: “Avanturokazi <\/em>su zbirka jedno\u010dinki u prozi i\/ili stihovima kojima su zajedni\u010dke teme s kojima se nezaobilazno susre\u0107u djeca mla\u0111e i osnovno\u0161kolske dobi. Ve\u0107 sam izbor naslova upu\u0107uje na ma\u0161tovitu igru i pustolovine koje se na razini teme i stila prote\u017eu u cijeloj ovoj \u010detverodijelnoj zbirci dramskih pri\u010da. Svaki pak od \u010detiri dijelova sadr\u017ei od tri do pet dramske igre koje povezuje neka zajedni\u010dka tema ili stilsko obilje\u017eje.<\/p>\n

Avanturokazi, dramski tekstovi za djecu u stihu <\/em>namijenjeni su najmla\u0111oj publici, djeci od 3 do 7 godina.(\u2026) Avanturokazi <\/em>su namijenjeni djeci kako krajnjim korisnicima, a zbog toga \u0107e zasigurno, osim zainteresiranim \u010ditateljima, poslu\u017eiti u radu redateljima dje\u010djih predstava, odgojiteljima, u\u010diteljima i djeci. Odgojitelji i u\u010ditelji posegnut \u0107e za ovim dramskim tekstovima zbog scenske izvedbe u vrti\u0107ima i \u0161kolama kako zbog svoje univerzalne tematike, tako zbog svoje jednostavnosti i ritmi\u010dnosti. Ove dramske igre tako\u0111er mogu poslu\u017eiti kao vrijedan materijal za izvo\u0111enje samih u\u010denika u \u0161kolskim dramskim dru\u017einama. Zbog svega navedenog Avanturokazi su vrijedna zbirka dramskih igrokaza koja \u0107e zasigurno prona\u0107i svoje \u010ditatelje, slu\u0161atelje, redatelje i gledatelje.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||” custom_width_px=”1280px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

“MO\u010c \u017dIVLJENJA”, roman na kajkavskom, 2024.<\/h3>\n
Nakladnik, “Ogranak Matice hrvatske u \u010cakovcu”, \u010cakovec<\/h6>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Povodom romansirane pripovijesti<\/strong><\/div>\n
\u201cMO\u010c \u017dIVLJENJA\u201d<\/strong><\/div>\n
autorice Petrane Sabolek<\/strong><\/div>\n
<\/strong><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
Nobelovac Josif Brodski za jezik je rekao \u2018stariji je od svakog dr\u017eavnog ure\u0111enja, stoga \u0107e jezik uvijek nad\u017eivjeti historiju\u2019. Formulirao nam je \u0418\u043e\u0441\u0438\u0444 \u0410\u043b\u0435\u043a\u0441\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0438\u0447 \u0411\u0440\u043e\u0434\u0441\u043a\u0438\u0439 iskustvo \u0161to ga imamo kad se upu\u0161tamo i\u0161\u010ditati \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d Petrane Sabolek. Latimo se te romansirane pripovijesti i – \u2018brodski\u2019 re\u010deno neovisno o aktualnom \u017eigu vremena – u razgovoru smo s prete\u010dama, u jeziku smo s nama samima prethodnima. Naoko disperziranu teksturu romana (autorica navodi \u201c… stanovitu tipolo\u0161ku neodre\u0111enost, nije autobiografija, nije povijesni snapshot, nije pri\u010da radi pri\u010de…\u201d) kontrolirano, smisleno i linearno na okupu dr\u017ei dijalekt me\u0111imurskog donjo-kraljeve\u010dkog idioma, koji do ove knjige nije imao stilsko-formalnu refleksiju u zahtjevnijoj ina\u010dici proznog \u017eanra (susretalo ga se kod nekih spisatelja, pa i u prethodnim knjigama – \u201cScvrto \u017eivljenje\u201d, \u201cKipeci boge\u010dki\u201d – Petrane Sabolek, u kra\u0107im pjesni\u010dkim te iskaznim oblicima). Literarno-izvedbeni, konceptualni, zna\u010denjski okvir ove knjige jest jezik, predstavljen u obliku sinteze. A sinteza je vida i uvida. Pro\u0161lost i sada\u0161njost \u017eivota koji se u toj jezi\u010dnoj sintezi (raz)otkrivaju i sabiru nisu samo klju\u010darice zna\u010denja i razloga ove knjige, autori\u010dine poetikalnosti, nego zapravo bez zadr\u0161ke uputa mehanizmu \u010ditanja. Jer u \u010ditanju je \u010dovjek aktivan, um stvara mentalne slike, razina imaginacije je najvi\u0161e kongestije. Posebno kad \u010ditanje ide knjigom (ne monitorom ili Kindleom), tim listavim predmetom autenti\u010dne te\u017eine koji forsira na taktilno involviranje micanjem stranica \u2013 konstruirav\u0161i i mentalnu reprezentaciju teksta jednako kao \u0161to se \u010dini za fizi\u010dki prostor. I nije \u010dudno da b\u00e0nje (\u010ditanje) i br\u00e0\u010danje (okretanje) imaju blisku me\u0111imursku donjo-kraljeve\u010dku dijalektalnu jezi\u010dnu derivaciju. \u010citanje tim jezikom i jest okretanje pro\u0161lom (nepoz\u00e0bljenim zgodovinami), razasutom kronolo\u0161kom\/povijesnom materijalu ponu\u0111enom umjetni\u010dkom oku, srcu, emociji da i makar zadnju sporadi\u010dnost saberu i o\u017eive do fizi\u010dkog prostora (Donji Kraljevec). Br\u00e0\u010da se Petrana Sabolek sje\u0107anjima sortiraju\u0107i ljepotu i beteg, br\u00e0njem po ishodi\u0161tu puteno reanimira otkucaje, puls u minulo, i gra\u0111i \u017eivota aposteriorno daje vitalnost i smisao, Mo\u0107, upravo, Mo\u010d.<\/div>\n
Objektivizacijski misaoni luk ovodobne defanzivnosti poetske\/prozne konzumacije literature dijalekta me\u0111imurskog donjo-kr\u00e0ljeve\u010dkog idioma reternira nas kontrafakturama ispostavljenima \u010dak i jednom od najve\u0107ih knji\u017eevnih dometa u europskom stvarala\u0161tvu. Razmatraju\u0107i posebnu dijalektiku \u201cBalada Petrice Kerempuha\u201d obzirom na (uslijed jezika) prijem u javnosti, Viktor \u017dmega\u010d je eksplicirao slo\u017eenost, napose jezi\u010dno-stilsku opse\u017enost tog neprijepornog umjetni\u010dkog vrhunca jer u isti mah vrlina je izvor obuzdavanja. Naime, ka\u017ee \u017dmega\u010d, na\u017ealost, koliko je jo\u0161 (pre)ostalo onih koji imaju prisan odnos prema jeziku, koji ujedno ispunjavaju sve uvjete potrebne za primjerenu konkretizaciju teksta, pripadaju\u0107i tipu idealnog, posve adekvatnog \u010ditaoca… S druge strane, ne bi li ba\u0161 to trebao biti razlogom dono\u0161enja Zakona o hrvatskom jeziku koji je parlamentarno izglasan (26. sije\u010dnja 2024.) nekako sa zavr\u0161etkom rukopisa Petrane Sabolek \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d, tekstom koji suo\u010dava identi\u010dnu recepcijsku uzbibanost kao i Krle\u017eine \u201cBalade\u201d zbog kajkavske magistralne jezi\u010dne pronicljivosti. Pogled uprt u \u201cambar\u201d\/temelj vrijedan je i pou\u010dan sektor golemog mozaika jednog naroda koji logikom progresa o\u010dekivano mora mijenjati svoj izgled, ali ne na u\u0161trb svojih stella polaris okomica kulturnog te identitetskog kozmosa. \u0160to ova knjiga Petrane Sabolek svakako ba\u0161tini. S tolikim prijem\u010divim potencijalom da \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d inklinira matrici obrazovnog kurikuluma. Zakon o hrvatskom jeziku navodi da je posebnost hrvatskog jezika njegova trodioba na tri ravnopravna narje\u010dja \u2013 \u010dakavsko, kajkavsko i \u0161tokavsko, od kojih je \u0161tokavsko odabrano kao obrazac za standard (pojednostavljeno: za sterilna de iure opho\u0111enja). I to je njegov najva\u017eniji dio, njegova su\u0161tina. Dapa\u010de, mo\u017eebitno isklju\u010divanje dijalekta iz redovne nastave potpuno je proma\u0161ena generi\u010dka metoda o\u010duvanja i razvoja hrvatskoga jezika, \u0161to Vjekoslava Jurdana, izvanredna profesorica s Fakulteta za odgojne i obrazovne znanosti Sveu\u010dili\u0161ta \u2018Jurja Dobrile\u2019 u Puli, izravno isti\u010de: \u201c… dijalekti ni na koji na\u010din ne ugro\u017eavaju standard, prestanak njihove primjene i uporabe u vrti\u0107ima i \u0161kolama mogao bi nanijeti veliku \u0161tetu. Dokazano je, to su pokazala svjetska istra\u017eivanja, da bilingvalnost kod djece, bilo da se radi o drugom jeziku ili narje\u010dju, ne potire jedan jezik na ra\u010dun drugog i nije to\u010dno da govorenje dijalekta \u201ciskvaruje\u201d standardni jezik te se radi o tezi koja svoje presijske korijene vu\u010de iz ex republi\u010dkih asocijacija. Dijalekt je izuzetno bitan u dje\u010djem razvoju, jer je dijete zavi\u010dajno bi\u0107e i izuzetno mu je bitna pripadnost prostoru na kojem \u017eivi, narje\u010dje kojim se slu\u017ei, djetetu se oduzimanjem mogu\u0107nosti govora na narje\u010dju oduzima zavi\u010dajnost i djetinjstvo…\u201d Eksponirana je ovo raspra (institucionalnost\/zakonik\/konvencija standarda \u00e0 c\u00f4t\u00e9 de \u017eivotnost\/zdravorazumnost\/le\u017eernost narje\u010dja) koja se neprestano uop\u0107eno i pau\u0161alno nudi dalekose\u017eno regresivnim rezultantama (hijerarhijska discipliniranost) i korisno je dati prednost upadljivo relevantnoj principijelnosti koja obuhvatno anulira puku regionalnu \u201cpodvarijantnost\u201d (interpretativna minorizacija) kajkavskog. Kako bi rekla Petrana Sabolek u \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d: \u201cNezastavljiva r\u00e9\u010d o mojemu ro\u0111enom seli, Donjemu Kr\u00e0ljevcu, njegvim ljudima i njivom \u017eivljenju, z predst\u00e0vljenom pesmom \u2018Korenje\u2019, v \u010d\u00e0si je potegla za sobom i fnoge druge pesme ke so za kr\u00e0tko vr\u00e9me spisale dv\u00e9 knjige pesmi, \u201eScvrto \u017eivljenje\u201c i \u201eKipeci boge\u010dki\u201c. Naslovi govoriju ka je r\u00e9\u010d o \u017eivljenju ko se scvrlo, stalilo se, steklo (\u201eScvrto \u017eivljenje\u201c) i stajlo za sobom samo kipece, slike, boge\u010dke radi toga kaj jih ga ve\u010d n\u00e9 (\u201eKipeci boge\u010dki\u201c)\u201d…, iliti, nitko nema pravo na toliku tenziju pravopisnih\/jezi\u010dnih perspektiva koja bi prerezala jednu \u017eivotnu nit.<\/span><\/div>\n
Miroslav Krle\u017ea je na istom tragu u svojoj \u2018Uvodnoj rije\u010di\u2019 za \u010dasopis Kolo iz 1966. godine: \u201cKada se danas (kao \u0161to se uobi\u010dajilo) govori o ilirskom eksperimentu pateti\u010dno, mislim da ne bi trebalo zaboraviti knji\u017eevnost kajkavsko-\u010dakavskog kruga… da su intelektualno-moralni, idejni i jezi\u010dni elementi od Flacija, Vramca, Pergo\u0161i\u0107a, \u0160krinjari\u0107a, Zrinskih, Frankopana, Jurja Kri\u017eani\u0107a, Milovca, Baltazara Kr\u010deli\u0107a, Jambre\u0161i\u0107a, Belostenca, Habdeli\u0107a, Zagrepca, Miklou\u0161i\u0107a, Brezova\u010dkog, Kristijanovi\u0107a i mnogih drugih, po svojim knji\u017eevnim i umjetni\u010dkim preokupacijama, svjedo\u010danstvima, koja prate sva evropska glavna strujanja od Reformacije i Protureformacije do Voltairea, da su ova pera po jasno\u0107i izraza, po dotjeranosti kurijalnog, pravnog i pu\u010dkopoetskog stila nesumnjivi dokaz kako je \u010dista narodna rije\u010d krila u sebi sve otvorene mogu\u0107nosti bogatog knji\u017eevnog razvoja, to mislim, ne treba poricati.\u201d\u00a0<\/span><\/div>\n
Uvjerljivo, kajkavska estetska doktrina po jasno\u0107i izraza, po dotjeranosti kurijalnog, pravnog i pu\u010dkopoetskog stila nesumnjivi je dokaz kako je \u010dista narodna rije\u010d krila u sebi sve otvorene mogu\u0107nosti bogatog knji\u017eevnog kreiranja, to mislim, i nakon \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d Petrane Sabolek bespogovorno, ne treba poricati. Jer s ovom knjigom kajkavski jezik dan nam je u svoj svojoj lingvisti\u010dkoj gracilnosti. Ne kao stati\u010dna be\u017eivotna okamenjena spomeni\u010dka ba\u0161tina, nego zamamni, zanosni, koketno treperavi list na vjetru vremena. A list je taj najzna\u010dajniji organ fotosinteze svih biljnih vrsta. Odnosno, simboli\u010dki, list je taj koji od sunca upija svjetlost\/\u017eivot da bi se stablo (obitelj, korpus, nacija) moglo odr\u017eati drvom znanja, rasti tako, razvijati i unaprijediti plodove – nara\u0161taje. No i krhak je list u plesu visoko slobodan na vjetrometini eksternalnih simfonija, kad delikatno frivolan nije ome\u0111en ogradom vrta \u2018po aktu i kodeksu\u2019, zato ni totalitarno skra\u0107en, dogmati\u010dno usivljen, steriliziran i standardiziran, eunuhiziran kajdankama stegovnih pravila i zakona. Tako treba do\u017eivljavati i kajkavski jezik, bravurozno i neuobi\u010dajeno kretanje rije\u010di minucioznom koreografijom kroz gestu re\u010denice da ona ima svoju muzi\u010dku dimenziju. Ve\u0107 sama \u010dinjenica da kajkavski univerzum mo\u017ee iza\u0107i iz svoje etimologije i konvencionalnog kori\u0161tenja te nadsko\u010diti o\u010dekivani komunikacijski poredak stvara u njemu i s njim osobiti izbor glazbenosti ali i filozofske enigmati\u010dnosti (to\u010dno tako, kajkavski je unikatan po tome da ga je plezir slu\u0161ati i podstrek grafolo\u0161ki-deskriptivno ekspertizom secirati). Shodno tome, kvalitetu samog kajkavskog jezika i njegovo kori\u0161tenje prezentira korespodentno in promptu prelamanje iz tu\u017ealjke u buntovni\u010dku budnicu (u totalu \u201cBalade Petrice Kerempuha\u201d). To jest, supostojanje mnogih ritmova koji se odvijaju istovremeno i jedan drugoga volumiziraju i podcrtavaju. I tu iznimno rijetku kvalitetu ima ba\u0161 kajkavski jezik: pogonski agregat dvostruke pasije, dvostruke ekstati\u010dnosti \u0161to duboko gipko rezoniraju povrh i pored. I po svemu sude\u0107i samo se s takvim semanti\u010dkim dinami\u010dkim odnosima ova knjiga i mogla napisati.<\/span><\/div>\n
Govore\u0107i o autori\u010dinom pristupu, ustvrdimo da \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d predstavlja delikatesni knji\u017eevni fenomen. Ne samo \u0161to je realiziran elokventno kompilatorski na stanovitom jeziku – koji kao faktor op\u0107edru\u0161tvene i mainstream knji\u017eevne komunikacije vi\u0161e ne obitava, barem ne na oficijelnim razinama – nego i u \u017eanrovskom pa tako i tematsko-motivskom smislu knjiga je nefiktivna. Nije dizajnirana sinteti\u010dki negdje u ne\u010dijoj glavi za pisa\u010dim strojem\/tipkovnicom, obrnuto, iz arene je \u017eivota. Petrana Sabolek umjesto spekulativnih meditacija spu\u0161ta se na blatnu zemaljsku me\u0111imursku koru i opservatorski akcentira: \u201c… te\u017eak \u017eivot doma\u0107eg \u010dovjeka, me\u0111imurskog te\u017eaka s po\u010detka dvadesetog stolje\u0107a \u0161to ga autorica upoznaje kao \u0161estogodi\u0161nja djevoj\u010dica za posjeta donjo-kraljeve\u010dkim baki i djedu, neizbje\u017ean je za kompariranje s gradskim \u017eivotom dalekog Beograda iz kojeg je dolazila…\u201d Iz toga proizlazi metodologija i aparatura stvaranja ovog romana. Dakle autorica je morala voditi ra\u010duna o intencijama opisanog polaznog o\u010di\u0161ta. Zna\u010di, Petrana Sabolek je plasirala ne samo poetsku\/proznu kajkavsku funkciju kao primarni atribut umjetnosti rije\u010di, nego je u kanon utkala, izme\u0111u ostalog, i komparativno prou\u010davanje konflikta ruralne i urbane praktikologije. Ovime je anulirala aprioristi\u010dku minorizaciju koja prati svako (pa i danas) publicirano kajkavsko djelo (\u010desto je to sladunjava poezija o dra\u017eesti ladanja, blagdanski paradni pro\u0161tenjarski folklor, farsi\u010dne \u0161arene razglednice o idili kleti i kupice, pejorativni stihoklepa\u010dki pasti\u0161i, redundantan infantilizam zavi\u010dajne deminutivnosti). Onu ustanovljenu autsajdersku stratifikaciju da dijalektalni tekstovi koji su u nekim povijesnim momentima, u neko doba, prihva\u0107eni kao knji\u017eevni, u drugom vremenu ili politicus-okolnostima svrstaju se hladno u knji\u017eevnu be\u017eivotnost koju nikakvo jezi\u010dno tuma\u010denje ili savr\u0161eno razumijevanje ne\u0107e rekuperirati budu\u0107i se sadr\u017eaj opire smisleno i zna\u010dajno ostvariti u sveukupnosti aktualnog \u010ditao\u010deva \u017eivotnog iskustva. Ukratko, za razliku, \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d ima estetsku dru\u0161tvenu mutaciju. Egzemplarno, neprolaznu narav knjige demonstrira ve\u0107 popis s naslovima poglavlja. Sadr\u017eajno-kompozicijski, strukturalno-stilski, \u017eanrovsko-klasifikacijski, \u0161tovi\u0161e, knji\u017eevno-teoretskom razra\u0111eno\u0161\u0107u i zrelo\u0161\u0107u revelira i rasvjetljava puni metodolo\u0161ki okvir uvodni komad \u201cDonji Kr\u00e0ljevec \u2013 slika k\u00e0 opst\u00e0ja\u201d. Odre\u0111ena je idejnoaspektualna shema djela koja nije nostalgi\u010dnog i sentimentalnog patosa, pasatisti\u010dkih melodramati\u010dnih primjesa, ma!, \u00e0-contre sensa je, avangardnog orijentira: opstat \u0107e se. A za survivalizam, sugerira Petrana Sabolek, treba bodriti zemlja\u0161ki kroatizam, dijalekt, nestandardni jezik kao artisti\u010dko sredstvo i, ako ho\u0107ete, arsenal. Zato su karakteristi\u010dno tematolo\u0161ke startne re\u010denice \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d: \u201cO\u010dem re\u010di kaj me je v t\u00e9m \u010d\u00e0sima nav\u00e9k loviv ve\u010d povedani str\u00e0h kaj ne bi za nav\u00e9k ost\u00e0li tu, negdi, na t\u00e9m potu, pod t\u00e9m nepreglednim me\u0111imurskim nebom i okolnim poljima, tratami i g\u00e0jima, prestrtima na \u0161irokoma kak je i s\u00e0mo nebo. Za mene, v Beogradu, d\u00e9 sam \u017eivela z mamom, tatijom i bratom, nebo je biv samo on mali fala\u010dek ober moje gl\u00e0ve.\u201d Nije li u tih tek nekoliko re\u010denica tendenciozno tiskan najcjelovitiji dokument opreke posibiliteta ekstaze slobode i su\u017eanjske komformisti\u010dke stegnutosti. Nije li u tih nekoliko re\u010denica objelodanjena cjelovita kvintesencija bitka 21. stolje\u0107a, a ne nekakvo o\u010ditovanje prevazi\u0111enog ruralnog vriska, prazne historijske lakrdije zaraslih me\u0111imurskih bregova i poljana. Smjelo i temperamentno je djevoj\u010dica (pripovjesni parnjak \u00e0 clef) Petrana Sabolek u razdjelnici hibernirane betonske\/pleksiglas alijenacije i prostrane libertinske bioti\u010dke krajobrazne autohtonosti. Poput enfant donjo-kraljeve\u010dke ina\u010dice francuskog histori\u010dara Julesa Micheleta koji pred savr\u0161eno identi\u010dnom dihotomijom zapisuje (\u201cLe Peuple\u201d\/\u201dNarod\u201d, 1848.): \u201cKad sam idu\u0107i naprijed u svojoj Povijesti do\u0161ao do suvremenih pitanja, pa kad sam svratio okom na knjige, u kojima su se raspravljala, priznajem da sam se za\u010dudio, kad sam na\u0161ao sve u protuslovlju sa svojim uspomenama. Tad sam zatvorio knjige, pa sam po\u0161ao me\u0111u narod, koliko sam samo mogao, do\u0161ao sam u dubinu mno\u0161tva, slu\u0161ao njegovu buku, bilje\u017eio glasove… Ja sam pitao ljude, slu\u0161ao njih same o njihovom udesu, sabirao s njihovih usta ono \u0161to nema svagda ni u najsjajnijih pisaca: rije\u010di zdravog smisla… Koliko sam tako sabrao nove pouke, koje nema ni u jednoj knjizi, to je te\u0161ko vjerovati. Poslije razgovora s genijalnim ljudima i najspecijalnijim u\u010denjacima \u2013 razgovor je s narodom najpou\u010dniji… Idi u selo i govori sa seljacima.\u201d I ta djevoj\u010dica Petrana Sabolek kroz poglavlja knjige \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d nastavlja \u201cLe Peuple\u201d razgovor. Ona je tu da poosobljeno intimizira introspekcijski odnos s vremenom oslu\u0161kuju\u0107i fragmente zbilje koji se javljaju energentima iskustva i sje\u0107anja \u2013 za ovu priliku mobilizirani vrstom kajkavske proze, os doli\u010dna da se oko nje rasporede uspomene.<\/span><\/div>\n
Emotivna aparatura potrebna za gradbu ovako \u010dvrstog i gusto isprepletenog teksta adaptacijskom potkom za \u010ditala\u010dko pripetavanje situira hitro glavnu junakinju (autorica) poglavljem \u201cZvoni, cirkva, cintar\u201d u arielnu amblematiku vjere, religiozne kredence. \u201cNa\u0161a cirkva je bila prva ku sam vidla tak zbliza i ost\u00e0la mi je nepoz\u00e0bljiva. Z tri svode, jedn\u00e0ko obslikane z svetim slikami i z tri olt\u00e0re, okin\u010dene z kipima sveci, a na sakomu, na kak sn\u00e9g b\u00e9l\u00e9m po\u010dipkanim pokrovu, st\u00e0le so vaze z vek fri\u0161kim b\u00e9lim ljiljanima. Cirkva je m\u00e9la i \u0161eke\u0161triju i predik\u00e0lnicu, a radi \u010dudaj kipi i sliki Jezo\u0161a na kri\u017eu i svete Marije \u010dovek je n\u00e9 znav k \u0161teromu kipu ali sliki bi se prejdi brnuv.\u201d Premda jo\u0161 nekoliko poglavlja titularno op\u0161iva analogna sakramentalna pobudnost (\u201c\u2019Jezo\u0161\u2019 stv\u00e0r\u201d, \u201cFa\u010duk z sakramentom\u201d, \u201cRaskriljena krila ne\u010dastivoga\u201d), ovdje memoarska mitologizacija upu\u0107uje na ljepotu kojom osobna sje\u0107anja mogu uistinu zablistati dozrijevanjem umne religioznosti bez filistarskog utvaranja. Jer to je i sama nazornost knjige. Odlazak od izvora obmana je – gdjegod da idemo, na put vodimo sebe. Razli\u010dite sredine, atmosfere, konteksti, kulture, ure\u0111enja, dru\u0161tva… figuriraju nas i kondicioniraju u mjeri u kojoj na to konvencionalnom servilno\u0161\u0107u pristajemo. Korito, pogotovo duhovni i moralni gabariti njegovih protega, kao i rijeka s pripadaju\u0107im potocima, osvje\u0161tavaju kriterije ishodi\u0161ta i u\u0161\u0107a, po\u010detka i kraja, polaska i dolaska. Svoje kormilo i kompas za \u017eivotnu plovidbu tako je Petrana Sabolek markirala. U rasponu moralizatorska, kontemplativna, duhovna, euharistijska, otajstvena segmentnost daje \u010dastan okvir s kojim je kumulirana sva virtuoznost literarizacije vremena: od te\u017ea\u010dkih peripetija, preko lokalnih anegdota, do \u017eivahnih opisa ljudskih odnosa…, gdje valorizacijski pronalazimo najvi\u0161e pripovjeda\u010dke supstance. Pri\u010de \u201cPokopi\u010d, ezerme\u0161ter Tomek\u201d, \u201cKrampusi, skopane jo\u010di, gl\u00e0dne du\u0161e i Mr\u00e0ki\u201d, \u201cHi\u017ei\u010dka kume \u00c9ve K.\u201d kolorirane su nagla\u0161enom notom autori\u010dine sugestivnosti i evidentno je prisutna aspiracija djelovati na \u010ditatelja. Uvi\u0111amo tu praksu i separatom \u201cProkleta tombola\u201d, kad lutrija \u017eivota tobo\u017ee posve otvori zasun sre\u0107e, mada na kratko i uvjetovano (intrigantno u tom odjeljku autorica dijalo\u0161ki koristi polemi\u010dki\/debatni psiholo\u0161ki vid standarda i donjo-kraljeve\u010dkog kajkavskog). Primjerice, razmotrimo storiju \u201cDu\u0161a hi\u017ee\u201d. \u201cN\u00e9 jim je i\u0161lo v gl\u00e0vu kaj ve\u010d ne bo veljke hi\u017ee z drvenim podom \u0161teroga so \u017eene saku sobotu ribale z riba\u010dom kefom ka se je kak cekin zl\u00e0tiv; kaj ve\u010d ne bo onih steni, z dv\u00e0 obloke kre \u0161terih so st\u00e0le postelje ali \u0161pampeti, orm\u00e0ri, \u0161krinje i lajce, a posred hi\u017ee veljki stol z najmenje \u0161est stolci i ri\u0161petom na \u0161teromu so, da ga se na ve\u010der razvleklo, sp\u00e0la deca; kaj ve\u010d ne bo palnice, v \u0161teri so se \u010duvali mrkva, jabuke, grah i kalamper, dr\u017e\u00e0le se kace z kis\u00e9lim zeljem i repom, kak i lagvi z vinom; niti n\u00e0j\u017ei, z \u0161krinjama z p\u0161enicom i strebljenom kuruzom, obe\u0161enim falatima suhoga mesa, lodricama z svinjskom m\u00e0\u0161\u010dom i z sli\u010dnim stv\u00e0rima, kak niti dvora po \u0161teromu so se deca nag\u00e0njala od prvoga kora\u010daja. Je, tak je moralo biti, i makar so se te stv\u00e0ri bile preseljene i nikaj je n\u00e9 ost\u00e0lo zgubljeno, du\u0161a jim bo sema za nav\u00e9k ost\u00e0la med tema ve\u010d golim st\u00e9nama ke so sam \u010d\u00e0kale ka radniki dojdeju kcoj i poderejo jih. I kak so se radniki bolje hapljuvali podirati jih, tak so ovi bolje hodili okoli glede\u010d kaj je od hi\u017ee i\u0161\u010de ost\u00e0lo.\u201d Petrana Sabolek svim svojim kajkavskim figurama nikada ne gubi \u010ditatelja iz vida pokazuju\u0107i mu da sva obilje\u017eja njezinoga stila ne djeluju kao ekscentri\u010dni izdvojeni izra\u017eajni fenomen nego kao ne\u0161to temi primjereno, s temom sraslo, s temom prirodno usugla\u0161eno (nikada tu dirljivost i afektaciju opis standardom ne bi polu\u010dio). A to je zapravo i najbolji pokazatelj kako je kajkavski lako i prirodno ovladao iskazanim zgodama u \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d. On nije samo epohu pokrio i uprili\u010dio svojim autohtonim nastupom, sklonostima i mogu\u0107nostima, on je epohi dao!, percepcijski joj razvio i najmanju ilustracijsku emocionalnu to\u010dku \u2013 \u010dime \u201cDu\u0161a hi\u017ee\u201d i dalje s nama, ostaje i nama spiritualno ku\u0107i\u0161te.\u00a0<\/span><\/div>\n
Pripovijest \u201cPosestrene pajda\u0161ice\u201d perfektno je odmjerena ali i nabita strastveno\u0161\u0107u te nijansirano profiliranim likovima i upe\u010datljivo ocrtanim intimnim porivima pojedinaca zaslu\u017euje ekstenziju u zasebnu knjigu (usto, ova pripovijest afirmira koliko je Petrani Sabolek dob naratorice pogodna kao sublimat mirakula i zagonetke postojanja: \u201c… a j\u00e0 se prejdi vremena pobr\u00e0la sp\u00e0t. Govorilo se kaj deca najbolje r\u00e0steju v snu pak sam si mislila ka mortik ve\u010d \u010drez tu no\u010d zr\u00e0stem za onuljko kuljko je treba…\u201d).<\/span><\/div>\n
Naravno, eksploatacijski, viktimizacijski facet \u017eivota zemljoradni\u010dkog kmetstva vrijedne zapa\u017ea\u010dke sposobnosti duboko urasta u stranice \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d. Dakako, usporednicom, Petrana Sabolek ironizira bur\u017eujski temperament, pseudourbane finese arhitektonske panorame u odlomku \u201cGradski \u0161tih\u201d: \u201cMislim kaj sam n\u00e9 povedala ka je Kr\u00e0ljevec mev i malo gradskoga \u0161tiha. Tri veljke zgrade z dv\u00e0 ali tri kate, ve\u010d se ne zmislim, v kema je stanuvav deficitaren kader: doktor, apotek\u00e0r, vu\u010ditelji, veterin\u00e0r, milicajci, grani\u010dari i sli\u010dno. Bez njih selo ne bi moglo, a dobiti jih se je moglo samo ako jim se d\u00e0 st\u00e0n d\u00e9 bodo \u017eiveli. Mortik se samo za vel\u00e9\u010dasnoga n\u00e9 moralo brigati, on je nav\u00e9k \u017eivev na farofu.\u201d Ipak, ozbiljno\u0161\u0107u literarnog digniteta naspram trabantstva malogra\u0111anskih kadrovika (kao da rustikalnost ne zna stolje\u0107ima oprijeti se svakom hendikepu i riziku pa treba tutorska blaziranost gizdosti bijele kute, bijelih rukavica i fi\u0161kalska lihvarska slatkorje\u010divost uz represijsku uniformiranost da \u017eivot traje), nije tim skretni\u010darima u \u0161ablonu i administraciju autorica dala odvi\u0161e vlastite lirske i metri\u010dke erudicije. Tek toliko da se i za te izvanliterarne tipove \u010duje, kad se za kodne binaride nema \u0161to puno imaginacijski kongenijalizirati. Naprotiv, krika, \u017euljevi i \u0161krgut zubi socijalni su i eti\u010dki individualitet hrvatskog sela te izgledno mu\u010deni\u010dka putanja povijesne spirale samo \u0107e te\u017eakovanjem tragi\u010dnih dilema zdru\u017eiti survivalisti\u010dku svijest. Imaju ti ljudi okus trpko\u0107e i \u017euhko\u0107e selja\u010dkog svagdana, no kura\u017eni su to \u010dimbenici koji \u017eive s prirodom, koji se ravnaju po mijenama prirode, zaokupljeni idiosinkrazijama \u0161uma, polja, vjetra, sunca, \u017eege, ki\u0161e, sparine, zime, mraza i leda \u2013 i taj o\u0107ut za prirodu bez bajkovitog vodvilja sprema ih za neo\u010dekivano. \u010citamo u \u201cRaskriljena krila ne\u010dastivoga\u201d: \u201cNa vulici je ve\u010d bilo ljudi ki so z vedricami z vodom b\u00e9\u017eali k jognju gasit. Zalet\u00e0vali so se z raspu\u0161\u010denom m\u00e0rhom, pajcekima i mladinom, k\u00e0 je be\u017ee\u010d od jognja n\u00e9 zn\u00e0la na \u0161teru bi str\u00e0n. M\u00e0rha je prestra\u0161eno mukala, pajceki ske\u010dali, mladina pivkala i kokod\u00e0kala\u2026\u201eKaj se dogodilo, kum Mi\u0161ka?\u201c zapitala sam da sam se na\u0161la pod zvonikom. No, kum Mi\u0161ka so samo j\u00e0ko zvonili i odgov\u00e0rjali mi nepovezano. \u201eKaj ne vidi\u0161? Ljudi be\u017eijo tam negdi pod vrte gasit jognja! Jeni bodo polevali \u0161kednja, drugi zida od \u0161tale, kaj se ne bi i to vu\u017egalo\u2026 Si na red vun pu\u0161\u010daju m\u00e0rhu i mladinu kaj ju mekneju od jognja\u2026 Ve\u010d ve bi se i vatrogasci morali zbrati, nikaj bez njih, a po sre\u010di navek dojdu\u2026 Do\u0161li bodo i z drugih sela, ako bo treba\u2026 Istina je. Z\u00e0to v takvi priliki si moraju sko\u010diti skupa i saki pomo\u010di kuljko more…\u201d Pogledom iznutra, inspirativna ekspresija solidarnosti taman na \u010dovje\u010dan na\u010din bez tarifne pragmati\u010dnosti, odaslana altruisti\u010dkim stale\u017eom bauerskog pijunstva kojemu bure vremena zavazdan nosile (uz klasno bespravlje, \u0161pekulantsku eksploataciju, ne neku apstraktnu nego onu sirovu, brahijalnu sje\u010du i pljenidbu do degeneracije ljudskosti) opa\u017eamo kroz \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d, nemilostivo svaku zlehudu paradigmu bespo\u0161tednog demoliranja spokoja i smiraja. Osobnim tada jo\u0161 dje\u010djim balastom protagonistice, pantiljkom dobrohotnosti i egzistencijalisti\u010dkog motri\u0161ta, apelira se ovom literarnom vinjetom plebeju\u0161ka galvanizacijska slo\u017enost i prisebnost. \u0160to je prkosom, revoltom i ponosom utiskivalo svjedo\u010dansko pero u ruke Kozarcu, Kova\u010di\u0107u, Gjalskom, Krle\u017ei…, sada (jo\u0161 va\u017enije nego onomad jer hrvatsko selo nam je, poradi kolopleta globalisti\u010dkih perfidija na koje nam kaptolske, gornjogradske, vlastelinske dru\u0161tvene lu\u010dono\u0161e miopi\u010dno nasjele, zbilja demografskim ugibom pred finalnim kobnim kiksom) i Sabolek. Stoga stava sam da spisateljskom \u201cjogenj\u201d anamnezom Petrana Sabolek postulira esencijalisti\u010dko sljeme \u201cMo\u010di \u017eivljenja\u201d. Kad i biblijsko-kataklizmi\u010dkim piljem, eventualijama koje se stolje\u0107ima hrvatskim selom ra\u0111aju svakog jutra ispo\u010detka, po jedna za svaki prst na tijelu \u2013 a opetovano narod, jezik, nadalje je tu: mo\u010d \u017eivljenja. Dovijeka se u verigama ekvilibrira na rubu ugasnulosti (pa i jezi\u010dne), ali nikada se nije i ne smije u rezigniranoj inerciji apelom za opstojnost biti u prevagi ekstinkcije – \u0161to je sveprote\u017ena konstanta knjige. Doista, neophodna i privla\u010dna je danas rustikalnost nepotro\u0161ive senzualne vitalnosti koja odr\u017eava \u017eivotvornima sva bitna ljudska o\u010ditovanja, koja je nabijena energijom produktivnog ruralnog pesimizma, ingridijent transparentno uko\u0161ten sa svakim atakom u svijetu i vremenu. Po tanko\u0107utnosti za ljepotu i bol, sposobnosti da se iskreno \u010dudi, zanosi ali i strepi, mogla bi mo\u017eda kona\u010dno stvoriti i druga\u010diji svijet. Dok izo\u0161trenom slikom \u017eivota jo\u0161 je maternji kaj dionik muzikalne ljepote pod kro\u0161njama kestena, dok je jo\u0161 u neoskvrnutom osje\u0107aju prirode i prostora, dok u \u0161arenilu boja, mirisa i plodova naivno je neposredan i slobodan osobnim svojstvima birati artikulaciju s beskrajne palete svojih do\u017eivljaja prema vlastitom pokoljenju i sklonostima.<\/span><\/div>\n
Tragizmom i glorijom, neposredno\u0161\u0107u kazivanja, razigranim no i dokumentarno pedantnim zapa\u017eajima, pa i karti\u010dnim opsegom materijala, \u201cMo\u010d \u017eivljenja\u201d name\u0107e se jednim od najboljih ostvarenja cjelokupne hrvatske – temom i jezikom – (neo)rusti\u010dne knji\u017eevnosti. Sna\u017eno je umjetni\u010dko svjedo\u010danstvo trajne vrijednosti. Knjiga koja svim literarnim komplimentima pribraja i vizualno-fotografsku proporciju ambijentalno zaokru\u017euju\u0107i naraciju. U funkcionalnoj su gradaciji te dvije pozicije; fotografija je klimaks s kojim se vrijednosti poruke poja\u010davaju i u op\u0107em efektu mudro informacijski upotpunjuju. Koliko je spisateljsko majstorstvo Petrane Sabolek validno, nepobitno i konkluzivno, ovjerava abecedno sistematiziran rje\u010dnik donjo-kraljeve\u010dkog govora na kraju knjige. Ovako ostvareno i dovr\u0161eno izdanje mora i treba, prije svega, krasiti obrazovne klupe, jer ako smo naveli rije\u010di Vjekoslave Jurdane (izvanredna profesorica s Fakulteta za odgojne i obrazovne znanosti Sveu\u010dili\u0161ta \u2018Jurja Dobrile\u2019 u Puli) u setupu ovog osvrta, repetirajmo ih uzvi\u0161eno u dovr\u0161etku elaboracije: Dijalekt je izuzetno bitan u dje\u010djem razvoju, jer je dijete zavi\u010dajno bi\u0107e i izuzetno mu je bitna pripadnost prostoru na kojem \u017eivi, narje\u010dje kojim se slu\u017ei, djetetu se oduzimanjem mogu\u0107nosti govora na narje\u010dju oduzima zavi\u010dajnost i djetinjstvo!<\/span><\/div>\n
I da je ova knjiga Petrane Sabolek puno vi\u0161e od \u201czapisa\u201d jam\u010de skraja reminiscencije (uz fotografiju ku\u0107e) na mesijanski lik Donjega Kraljevca \u2013 Rudolfa Steinera na njegovo djelo: \u201c… konkretno opa\u017eanje duha i duhovnog u materiji te opa\u017eanje djelovanja nematerijalnih sila na fizi\u010dki svijet, kao i uspostavljanje odre\u0111enih zakonitosti koje se potom mogu i prakti\u010dno primijeniti…\u201d, cementiraju\u0107i obzor \u2018mo\u0107i \u017eivljenja\u2019 u \u010dovjeka koji nije marioneta, ve\u0107 je nadgeneri\u010dko, spiritualno bi\u0107e smisleno kao utjelovljenje ideje.<\/span><\/div>\n
<\/span><\/div>\n
Robertino Bartolec, velja\u010da 2024.<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_divider color=”#E02B20″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_4,3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n

Robertino Bartolec<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”3_4″ _builder_version=”4.16″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.22.2″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Vra\u0107anje temeljnim postavkama<\/b><\/span><\/div>\n
(povodom zbirke kratkih pri\u010da “Prapo\u010detak nije daleko”<\/b><\/span>autorice Petrane Sabolek)<\/b><\/span><\/div>\n
<\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
\n

Okretnost, promptnost, pregibivost strukture teksta te mikrofikcija, poetika flasha<\/i> ulo\u017eena u radnju i zbivanja, pripadnosti \u0161to se ve\u017eu za termin i knji\u017eevnu vrstu kratke pri\u010de \u2013 nadahnulo je etabliranu knji\u017eevnicu Petranu Sabolek upravo tim formatom (koji do ove knjige nije \u017eanrovski bogatio njezin autorski opus), kre\u0107u\u0107i se zapletima podjednako izme\u0111u skicoznih\/fragmentarnih i epskih ambicija, sagledati svijet, doba, eru kurioznog klimaksa. “Prapo\u010detak nije daleko” prozna je mini-arena dramatur\u0161ki poslo\u017eena na\u010delom fluentnosti (poglavljima “Ogledalo du\u0161e”, Pamet na reset<\/i>“, “Ispu\u0161teno iz vida”, “Putem bez kolosijeka”) kroz groteskne, antinomne prikaze kao dio iscjeljiteljskog procesa koji neminovno i nu\u017eno otvara o\u010di za zbilju. Ma\u0161tovite ali dovoljno ilustrativne projekcije mada slobodno transponirane u surealni prezent, na razini ideje i poruke ekspresivno i verbalno dvore armiranu predanost anga\u017eiranosti op\u0107eg, generalnog rje\u0161enja za sve nas, svijet u cjelini: vra\u0107anje temeljnim postavkama<\/i>. Ba\u0161 na tragu danas va\u017ee\u0107ih i aktualnih nazora biocentrizma koji \u010dovjeka i biljku postavljaju na istu razinu; ako je plod korovom kompromitiran i sjeme je tim narativom bilo teratogeno. Stoga \u2013 indukcija stvaranja neminovno mora nanovo, \u0161to se simboli\u010dno sugerira tom urgencijom u naslovu “Prapo\u010detak nije daleko”. Izabrano ime knjige (kovanica prapo\u010detak<\/i> izravno se pojavljuje u gra\u0111i dvije pri\u010de) perfektan je okvir koji ukrotivo dr\u017ei \u0161irok raspon tema, zasebnu sr\u017e svakog prizora, \u010dime \u010ditatelj vje\u0161to hvata namjerenu suptilnost i podrobnost.<\/p>\n

Dapa\u010de, temperament teksta u gabaritima kratke pri\u010de izgledno najvi\u0161e je odgovarao Petrani Sabolek za detaljiziranje. Autorica je kreativno voljno sebe stavila pred realizacijski izazov istodobnog tra\u017eenja gotovo filmske brzine, ali i posve\u0107enosti pojedinoj od “epizoda”. Za svaki prozni “izlog” osmi\u0161ljen je izvorni afinitet, imaginacija, inklinacija, Premda pri\u010de imaju dinamiku prema dramati\u010dnoj katarzi, Petrana Sabolek nije sklona stimulirati davanjem rigidno jasnih odgovara na dileme servirane pasusima i odlomcima, ve\u0107 je koristila \u017eivopisne opise i emocionalno nabijena popri\u0161ta kao odraz kaoti\u010dnih unutarnjih konflikata, odra\u017eavala time univerzalne ljudske dileme modernog \u010dovjeka \u2013 i tako poticala svakog na razmi\u0161ljanje i vlastito tuma\u010denje naho\u0111eno personaliziranim iskustvom doslovno biocentristi\u010dkog obrasca rasta, stasanja i shva\u0107anja. Istovremeno, iako crti\u010dnog razvijanja fabule, psihologiziranjem likova na najeksplicitniju mjeru, posezanjem za ‘metodom trenutka’ kori\u0161tenjem fletnih sa\u017eimanja, zgu\u0161njavanja…, pri\u010de su i pored inventivnosti te short-cut<\/i> iznena\u0111enja posve pristupa\u010dne, razlogom i jasno odre\u0111enog vremenskog odjeljka ili prepoznatljivog lokaliteta gdje su smje\u0161teni akteri. Opet, tamo gdje promjenama fokusa ne inzistira na olako komunikativnom ambijentalnom kontekstu, situacije pro\u017eima dubokim humanisti\u010dkim refleksijama, ali i humorom, \u0161to \u010dini sveukupnost zbirke unikatnim spojem eseja, feljtona, anegdote, eteri\u010dnog privi\u0111enja, ske\u010da, poeti\u010dnosti… Njezino pisanje u Prapo\u010detku koji nije daleko<\/i> ispunjeno je opservacijama koje nude poseban pogled na krucijalne ali i naizgled trivijalne inserte iz svakodnevnog \u017eivota. High<\/i> i low<\/i> paradoksi postojanja literarno su tkivo s kojim nam pripovjeda\u010dica kombinira – katkad duhovito a katkad s gor\u010dinom – pogled i pregled labirinta ljudskog. Razgranato, razbaru\u0161eno, a ipak pitko djelo koje odi\u0161e generacijskom prepoznatljivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

\n

I taj pe\u010dat (rukopisne) prepoznatljivosti implementiran je u prvu pri\u010du (“Opet kratka”) prvog poglavlja (“Ogledalo du\u0161e”). Naime, protagonistica je knji\u017eevnica. Spo\u010detka smo u tom tekstu pod plimnim valom knji\u017eevnih informacija. Poluautobiografski (ina\u010de u knjizi je upe\u010datljivo izra\u017eena autoreferencijalna dimenzija) pri\u010da po\u010dinje gusto, sna\u017eno, po klju\u010du literarnih referenci fascinantno, kriti\u010dkim ogledom na doma\u0107e kulturne prilike bez zadr\u0161ke i presedana… Da bi nas potom Petrana Sabolek eluzivno (ostavljaju\u0107i zasad na distanci li\u010dnu biografsku podsvijest koja je bila adekvatna pomo\u0107na ekipa\u017ea za umjetni\u010dki probitak “Opet kratke” da se postigne odgovaraju\u0107i \u0161tih-u\u010dinak bez i trunka suhoparnosti) povukla na proustovski put romanti\u010dnih i senzualnih asocijacija iz pro\u0161losti, kad se bilo na po\u010detku \u2013<\/i> evokacijom nekog davnog do kraja neostvarenog romanti\u010dnog \u010deznu\u0107a. Princip njegovanja oblikovanja zbirke – vra\u0107anje temeljnim postavkama<\/i> – bodro nam je dan uvodnim zapisom o sada nesporno bezimenoj protagonistici\/knji\u017eevnici koja reminiscencijom na mladena\u010dki ljubavni zanos uz ‘montenegrovskog’ momka propitiva entuzijazam adolescencije, \u010dast tih odnosa te follow the herd<\/i> varavost koja se s vremenom uz op\u0107u povr\u0161nost svijeta na\u017ealost poprima. \u0160to potvr\u0111uje kona\u010dnica tog prvog teksta rije\u010dima “<\/i>Naru\u010di mi zato jednu bez mlijeka i \u0161e\u0107era…”<\/i>, zapravo metafori\u010dki spin refleksa nerizi\u010dnog sapunastog konformizma bez boje, okusa i mirisa. Vrlo hitro \u010ditatelju postaje pojmljivo da je u citiranom ulomku ve\u0107 uglavnom razra\u0111ena – svakako fino i diskretno kako redovno treba uvodom – strategija knjige, provodne niti i spojnice rukopisa na koje se vje\u0161aju mnogi raznoliki idejni blokovi. Petrana Sabolek osmatra i spekulira izme\u0111u pro\u0161log i sada\u0161njeg, ponu\u0111enog i dobijenog, zami\u0161ljenog i ostvarenog, za\u010detog i postalog, bliskosti i otu\u0111enosti, o\u010dekivanog i zbivanog (“Brend ZUHS & HM”, “Macaklini”, “Ja\u010di spol”, “Fontana \u017eelja”…) nervom vidno motivirane kratkopri\u010da\u0161ice. Kad ponaosob svaka pri\u010da donosi efektnu i jezgrovitu bihevioralnu studiju likova koji izazovnim stjecajima suo\u010davaju usa\u0111ene perspektive. Na\u0161a ukorijenjena nagonska zanesenost, razbu\u0111enost asimilirana je i timarena institucijski (policija, doktori, dr\u017eavne slu\u017ebe… nerijetko se spominju) ukalupljenom integracijom, prilagodbom, privikavanjima te smjesta buja trvenje i prijepor dok se “uko\u0161tac” na\u0111e s neobuzdanim silnicama (istinama?) koje su oduvijek bile tu. Svi akteri poku\u0161avaju i nastoje \u017eivjeti normalnim \u017eivotom u okolnostima neo\u010dekivanim i zbunjuju\u0107im i taj sudbinski debalans neurastenizira rutinu i kolote\u010dinu, pribli\u017eavaju\u0107i prigode pratitelju radnje toliko da ih se mo\u017ee gotovo plasti\u010dno opipati pod prstima. Stalno se ima filing voajerizma (nemalo pospje\u0161en dekretom Petrane Sabolek pri\u010da je istinita…<\/i>), kao da ste muha na zidu koja prati disfunkcionalnost ljudi. Tu treba istaknuti, komi\u010dnog (“Made in China”, “\u2018rvatska majka i \u0111oranje”, “Most za \u2018\u0161enicu”…)<\/span> u pri\u010dama ima isto kao i karnalnih crnjaka postojanja (“Zazivanje sudbine”), to jest dirljivog ogrnutog u predivno melankoli\u010dno poetsko ruho (“Ponornica”). Pritom autorica i za jezu i za smijeh i za ganutljivo dobro koristi postupak sporogoru\u010deg kotrljanja radnje s naglim fini\u0161em. Takva linearnost s odskocima izvan o\u010dekivanja opravdava investiranje – kamo sve to vodi – pa\u017enje u tekst. Kao primjer za prvo poglavlje izdvojimo u smislu knjige do\u010daravaju\u0107u zgodu “UI i IT sektor”. Kurentnost autori\u010dina pera definitivno ima priziv rekonstruirati utjecaj umjetne inteligencije<\/i> na \u010dovjeka i dru\u0161tvo. Dovitljivim optokom fenomena izla\u017ee sve dobitke i proma\u0161aje totalne world-wide<\/i> digitalizacije. Vodilja je junakinja koja slu\u010dajnim suo\u010davanjem s jednom \u010dasopisnom kolumnom te posljedi\u010dnim susretom s prijateljicom (skoro pa tjelesnom ina\u010dicom kolumne) \u2013 mozai\u010dno artikulira svijet \u010dipova i elektronskih poluvodi\u010da, ekspanziju umjetne inteligencije. Bitan je ovo osvrt u knjizi jer alati poput ChatGPT-a diktiraju tempo podizanju digitalnih kompetencija svima. Usto, rastu i eti\u010dki, moralni izazovi prisutno\u0161\u0107u umjetne inteligencije i kod najminornijih svakida\u0161njih stvari (a neophodna medicina vezana je za UI sadr\u017eaj ovog teksta). Kao i svakom novom tehnologijom ima se pozitivnih i negativnih strana, samo je pitanje omjera, kud \u0107e vaga prevagnuti. Prediktivno, Petranu Sabolek zaokuplja, uop\u0107e, mo\u017ee li se od ma\u0161ine o\u010dekivati sentimentalno evoluirati. UI ne mo\u017ee zasko\u010diti interakciju sa \u017eivim bi\u0107em, ona to ne mo\u017ee vjerno imitirati, kopija \u0107e biti kopija, posebno kod suo\u010davanja s emocijama \u0161to je apsolutno nenadoknadiv nedostatak. Da bi \u010dipovi adekvatno osje\u0107ajno varirali oni sami moraju biti ono \u0161to \u0107uti<\/i>, a to je korak koji je pred vje\u010dnim zidom. Zbog \u010dega je najmudrija odluka junakinje pri\u010de “UI i IT sektor”: “<\/i>I tako zaklju\u010dim da \u0107e nam UI pomo\u0107i u svemu osim po pitanju glave… jedino ona ostaje kakva jest, sa svim ljudskim osobinama, uklju\u010duju\u0107i i agresivnost, aroganciju, nehumanost, brutalnost, bezobzirnost, bahatost, bezdu\u0161nost, cinizam, egocentri\u010dnost, gramzivost, sebi\u010dnost, neodgovornost, nedosljednost itd. S umjetnom inteligencijom, ili i bez nje, na ovom svijetu se ni\u0161ta ne\u0107e promijeniti…. A ako je tako, ako od dana\u0161njeg \u010dovjeka jo\u0161 uvijek ne mo\u017ee postati \u010dovjek odan su\u017eivotu i miru u svijetu, onda sve novotarije UI ili AI postaju minorne…”<\/i> Jedna od centralnih impresija zbirke “Prapo\u010detak nije daleko” marljvo se regenerira: vra\u0107anje temeljnim <\/i>(ljudskim) postavkama<\/i>.<\/p>\n

Vrijednosna samosvojnost ove galerije kratkih pri\u010da jest opho\u0111enje da u prvim scenama svojih introdukcija ne djeluju kao ne\u0161to ekstra ko<\/span>mpleksno, no \u0161to se radnja vi\u0161e razvija, odmi\u010de, ja\u010de se i unosnije postaje svjestan slo\u017eenosti i nijansnih preljeva. Petrana Sabolek uspje\u0161no sloj po sloj raslojene izvode instalira u lucidno zdanje koje plijeni emocijama, empatijom i ljudsko\u0161\u0107u. Izgledno, dosta serioznih epizoda vezanih za razne likove i njihove relacije lako navuku i osmijeh, kao jo\u0161 jedna odli\u010dnost zbirke kad ispod havarija ili humora mogu biti njihove suprotnosti. \u0160to je ozra\u010dje s kakvim po\u010dinje drugo poglavlje “Pamet na reset<\/i>“. Svepro\u017eimni po\u010detak uz lagano otkrivanje biti oplata i panoa radnje – intencijama spretnosti pisanja – \u010dvrst je adut knjige. U tom pogledu, usporedimo supstancijalnost tekstova “Averzija” i “Zamjena teza”. Ili, akutnije, naslov pri\u010de “Podmuklo samoubojstvo iz zasjede”, s otvaraju\u0107om re\u010denicom “<\/i>Nije bilo podmuklo, jo\u0161 manje iz zasjede, makar je na kraju ba\u0161 tako ispalo.”<\/i> Ve\u0107 izvedenicom naslova (Podmuklo samoubojstvo iz zasjede<\/i>) u prvoj re\u010denici (Nije bilo podmuklo, jo\u0161 manje iz zasjede<\/i>) nema sno\u0161ljivosti za monotono. Nazna\u010deno se sprema preokret. Ne samo da ga najavljuje potpunom promjenom imena naslova pri\u010de, nego nam vra\u0107anjem na semanti\u010dki smisao (“makar je na kraju tako ispalo”) autorica daje bu\u010dni signal da se ve\u017eemo jer od ovog sekundara putovanje \u0107e biti poplo\u010dano turbulencijama…<\/i> I s ovim poglavljem zbirka bri\u017eno nikada da odluta od tog stila. Smislom za psihologizaciju i uistinu ekscentri\u010dnim darom za detalje (\u010dak i filmsku trilerizaciju, specijalno u pri\u010dama “Po\u0161ten lopov”, “Ifigenijin hram”, “Prozra\u010dna haljina i keloid”) posti\u017ee se napet u\u010dinak mentalnog vizualiziranja sekvenci kojima su spojeni udesi, kobi, vedrine i providnosti likova. Da, kolekcija je rasko\u0161an kovitlac vo\u0111ica i smjernica, me\u0111utim ni\u0161ta ne optere\u0107uje tekst suvi\u0161nim, Dodu\u0161e, kada se Petrana Sabolek na ne\u0161to usredoto\u010di, i to na prvu jo\u0161 djeluje banalno, upravo umije\u0107e odabira na \u0161to \u0107e staviti pove\u0107alo potenciranja \u2013 ostavlja najdublji mentalni trag na \u010ditatelja. Docira, ali ma\u0161ti ostavlja terena za biti svoja, da bi najzad znali ono sigurno najva\u017enije u tom sistemati\u010dno ure\u0111enom korpusu kazivanja.<\/p>\n

\u0160to je zna\u010dajno za poglavlje “Ispu\u0161teno iz vida”, s opisima tragi\u010dnih tragova i nadalje bliskih “balkanskih ratova”. Evokativno u tonu i obuhvatu, elementima ratnog i postratnog \u017eivota, satkana je bolna mapa identiteta, etniciteta i povijesnih zbivanja na biv\u0161em jugoslavenskom prostoru (“Refleksije”). Duhovna apatija ali i hrabrost me\u0111uljudskih odnosa u kaosu metaka, rafala i detonacija odista zahtijevaju naro\u010dito majstorstvo u suptilnom kontroliranju razli\u010ditih tokova radnje, u postupnom imputiranju prethodnih doga\u0111aja \u0161to su oblikovali narav i pona\u0161anje (zlo)sretnih junaka pri\u010da. I taktiku pisanja u ovom poglavlju Petrana Sabolek dosljedno je razvila za korist ubjedljivo upoznati nas s pojedincima u suo\u010davanju s vla\u0161\u0107u i dru\u0161tvom, pri \u010demu biva devastiran njihov dotada\u0161nji svjetonazor, na\u010din gledanja na stvari: dok sve ono na \u010demu im je zemlja bila stvorena, a to je prostor stanovite kulturne identifikacije i sli\u010dnih povijesnih i pretpovijesnih iskustava, u mete\u017eu je i ko\u0161maru netrpeljivosti i zlo\u010dina. Izri\u010daj je to u kojem se mije\u0161aju ranjiva pokajni\u010dka introspekcija s dokumentaristi\u010dko-mudrosnim sudovima o humanosti (“Golubovi”). Amalgam magneti\u010dnog spoja egzistencijalne drame i opojne rezignacije autorica smjera prema op\u0107eljudskim dilemama, osciliraju\u0107i izme\u0111u smirenosti u prihva\u0107anju sudbine i bunta protiv brutalnih okolnosti. Kolikogod ovdje kroni\u010darski realizam bio surov, naprotiv, spisateljica sumra\u010dnim istupima na(d)me\u0107e cjelivaju\u0107u po\u017ertvovnost, posve\u0107enost u ljubavi punoj sr\u010danosti (“Potemkinova sela”).<\/span><\/p>\n

Druga\u010dije i ne mo\u017ee, osim ako se pri\u017eeljkuje trajektorij bivanja kao u finalnom poglavlju “Putem bez kolosijeka”: darkerski distopijski fantazam. Ako je prethodno poglavlje imalo dozu svih regulativa oporog prikazivanja stvarnosti, zavr\u0161nica je avetinjska subverzivna alegorija. Primijeniti ovako natprosje\u010dno hibridnu i elasti\u010dnu knji\u017eevnu doktrinu dokazuje da se Petrana Sabolek usu\u0111uje pomicati barijere i “zagristi” u novo i neistra\u017eeno. Zbirka zavr\u0161ava materijalom koji ima namjeru metafikcionalnog obruba \u2013 ukupna radnja knjige reinterpretirana je kao san autolika, <\/span>proxy<\/i><\/span> Petrane Sabolek. Vremenskim pozicioniranjem svjedo\u010danstava (o doga\u0111ajima koje je sveukupno\u0161\u0107u “Prapo\u010detak nije daleko” lansirao), fikcionalni dovr\u0161etak slu\u017ei za povijesnu verfikaciju teksta koji se sada s te razine distribuira kao proro\u010danstvo (\u010ditamo u “Gosti ili gospodari”): “Sko\u010dila sam iz sna kao da me je netko polio vrelom vodom. No, jo\u0161 uvijek ne uspijevaju\u0107i odagnati nadasve vjerodostojan uznemiruju\u0107i san, izgovaram naglas: <\/span>\u010covje\u010de, gr\u010di\u0161 se zgrnuti pare, gomila\u0161 tu, \u0161u\u0161ku, a onda stane pred tebe nekakav Izaslanik, nekakva bezli\u010dna faca, neko ukazanje, \u0161to te sa samo tri rije\u010di \u2013 gosti ili gospodari \u2013 spusti na zemlju.<\/i><\/span>” Odnosno <\/span>spusti<\/i><\/span> sukusu zbirke, <\/span>vra\u0107anju temeljnih postavki<\/i><\/span>. Pripovijedanje o sada\u0161njosti s te budu\u0107nosne nivelacije omogu\u0107uje poziciju koja pretendira osujetiti ostvarenje mita apokalipse: svrhu ukupnog ljudskog postojanja. “Vri\u0161tim stoga i dalje zagledana u iskri\u010davu maglicu kroz koju preda mnom izranja novi krajobraz Zemlje \u2013 nepregledno prostranstvo ni\u010dega prekriveno sivo-sme\u0111im tonovima tananog krzna glodavaca.” (\u010ditamo u “Zemlja je umorna”). Evidentiranje sasvim u skladu s op\u0107im pesimizmom koji vlada u internacionalnoj praksi pogleda na svijet i zajednicu. Ustroj ogoljene urbane pusto\u0161i.<\/span><\/p>\n

\n

Pak, <\/span>zamisli \u017eivot druga\u010diji od ovog<\/i><\/span>…, gu\u0161taju bukvalno zadnji pre\u017eivjeli junaci svih distopijskih kataklizmi ukori\u010denja “Prapo\u010detak nije daleko”, <\/span>Gu\u0161ter<\/i><\/span> i <\/span>Ptica <\/i><\/span>(u zatvaraju\u0107oj pri\u010di “Tri u jedan”). “Zauzdati \u010dovje\u010duljka za slu\u010daj da ponovo po\u010dne brljaviti…, a mogao bi. Ako uspijemo, Zemlja bi onda bila kao u prapovijesno vrijeme… A kad po\u010dinjemo? Odmah!”<\/span><\/p>\n

Stilskom figurom personifikacije (<\/span>Gu\u0161ter<\/i><\/span> i <\/span>Ptica<\/i><\/span>), Petrana Sabolek dualizira umjetni\u010dki imaginarij u osnovi raspolu\u0107ena ljudskog bi\u0107a: ho\u0107emo li preuzeti ulogu spasitelja ili zatornika?<\/span><\/p>\n<\/div>\n

<\/span><\/div>\n
Robertino Bartolec, srpanj 2025.<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Knji\u017eevni osvrtiMJESEC U KREVETU, poetska zbirka za djecu, 1990. Nakladnik TIZ “Zrinski, uz subvenciju SIZ-a kulture Op\u0107ine \u010cakovecMinistrastvo prosvjete, Zavod za \u0161kolstvo, Prosvjetni savjetnici za pred\u0161kolski odgoj  Izvadak iz Suglasnosti o kvaliteti knjige:”(\u2026) Estetski oblikovana, tehni\u010dki dobro opremljena te sadr\u017eajno djeci primjerena knjiga stihova “Mjesec u krevetu” zna\u010dajan je prilog radu s djecom, osobito u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"class_list":["post-523","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=523"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/523\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4548,"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/523\/revisions\/4548"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/petrana-sabolek.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}