„Njegovu knjigu nije lako čitati. To ni recenzentima nije pošlo za rukom.“ kaže srpski aforističar Aleksandar Baljak „za sebe“, no njemu recenzenti i ne trebaju. Čitatelji su u tom smislu najmjerodavniji pa se ja ispričavam ostalima aforističarima što njega najčešće i predstavljam. „Za neke aforizme žalim što ih ja nisam napisao, ali nikad nije kasno.“ kaže najbolji, a da uistinu nije kasno potvrđuje brojnost objavljenih zbirki i osvojenih nagrada. Najduhovitiji na račun svog, srpskog naroda, no iz njegove prebogate riznice predstavljam desetak onih za koje ne možemo reći da se ne tiču i nas.
„Biraćemo ih dok im ne dosadi, ne mogu ni oni večno.“
„Na političkoj klackalici prevagnuo je narod. I ostao dole.“
„Toliko su nam redovi zbijeni da pojedinci nemaju šta da traže među nama.“
„Brbljive ribe karijeru nastavljaju u konzervi.“
„Glave prosto lete koliko je misao slobodna.“
„Putevi nam se razilaze, sudar je neizbežan.“
„Pre trke bio je favorit, a posle opet konj.“
„Na sastanku niko nije govorio u vetar, sve je uneto u zapisnik.“
„Bog i batina, kakav sjajan primer udruženog rada!“
„Oni koji žive od danas do sutra treba još samo malo da se strpe.“
„Naša najbolja satira nastala je u ružnim vremenima, a za savremenu dolaze bolji dani.“